Plagirane doktorate više niko ne pominje

Bez obzira na to što je podigla najviše prašine u medijskom, akademskom i javnom životu Srbije, istina o plagiranim doktorskim radovima niti počinje, niti se završava kako je to saopšteno „neakademskim ponašanjem pri izradi disertacije doktora nauka Siniše Malog, ministra finansija”. Ukoliko ono do kraja i konačno ostane neakademsko – jer je Mali, zbog proceduralnih propusta, u međuvremenu podneo žalbu Upravnom sudu, koji pitanje plagiranja u doktorskom radu može možda ponovo da vrati na Univerzitet u Beogradu. Mnogobrojni predstavnici akademske zajednice i Srpske akademije nauka i umetnosti godinama ranije upozoravali su na poprilično raširenu pojavu plagiranja ne samo udžbenika već i doktorata, apelujući na nabavku softvera „ajtentikejt” (iThenticate) koji pokazuje u kojoj meri je neko delo originalno.

Beogradski univerzitet se pretplatio na taj program, a da će licencu imati i u 2020. godini na jednoj od sednica Senata obećao je prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete. Rektorka prof. dr Ivanka Popović po okončanju slučaja „Mali”, bar što se tiče univerzitetskog većanja, istakla je da je u proceduri provera još devet ili deset moguće plagiranih radova. U međuvremenu je u javnosti na ovu pojavu podsetio i sociolog prof. dr Vladimir Vuletić, ukazavši da veći problem od plagiranog doktorata ministra finansija predstavljaju plagirane doktorske disertacije univerzitetskih profesora koji obrazuju neke nove, potencijalne doktore nauka.

Jedan od razloga što se doskoro o ovoj pojavi i nije baš mnogo govorilo leži u činjenici da do 22. juna 2016. nisu ni postojale procedure za utvrđivanje plagijata na najvećem univerzitetu u zemlji. Tog dana je na Senatu UB usvojen Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, a prof. dr Vladimir Bumbaširević, tadašnji rektor UB, istakao je da će „svi postupci koji su u toku biti tretirani po ovom pravilniku”. Bumbaširević nam, međutim, nije odgovorio na pitanje koliko je tada bilo „sumnjivih” doktorskih disertacija. Senat je tog dana usvojio i Kodeks profesionalne etike UB i Pravilnik o radu etičkih komisija i odbora za profesionalnu etiku UB. Četvrti dokument, potreban za poništenje plagiranih doktorskih radova, Pravilnik o postupku poništavanja diplome, usvojen je mesec dana pre „akademske presude” Siniši Malom, 11. septembra 2019. U međuvremenu 2017. godine donet je i Zakon o visokom obrazovanju koji u članu 127 reguliše poništenje diplome doktora nauka.

Znači, tu je softver, tu su konačno i pravni akti, pa tu je i iskustvo s manjkavostima za koje se posumnja da su namerno ili nenamerno počinjene prilikom odlučivanja o doktoratu Malog. Ostaje još da se ubrza i čuje odluka o bar devet prijavljenih i ko zna koliko još ne prijavljenih „labavih” doktorskih radova samo na Beogradskom univerzitetu. A samo od jednog sagovornika „Politike”, čije je ime poznato redakciji, čuli smo da je poslednjih godina po narudžbini za druge osobe napisao tri doktorske disertacije po ceni od oko 1.000 evra i da on nije jedini koji se za novac bavi ovim „biznisom”. Tako da sam nije stigao da napiše svoj rad i da doktorira.