Sarajevska vlast „proteruje” i mrtve Srbe

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Staru priču o prekopavanju oko 13.000 grobova, većinom srpskih, na devet gradskih grobalja na području kantona Sarajevo aktuelizovala je najava vlasti tog kantona da će uskoro doneti zakon na osnovu kog će realizovati tu svoju davnašnju nameru. Ta vest je uznemirila javnost u Republici Srpskoj, a pogotovo proterane sarajevske Srbe (njih više od 120.000), rasute širom sveta, kojima su grobovi članova njihovih porodica jedina preostala emotivna veza s gradom u kojem su rođeni i proveli deo svog života.

Zvaničnici Republike Srpske kažu da sarajevska vlast, u kojoj dominantan uticaj imaju Bošnjaci, najavljenim zakonom želi da završi započeti proces etničkog čišćenja Srba i da tako izbriše sve tragove vekovnog postojanja tog naroda u gradu na Miljacki, pa i šire.

„To rade oni koji se često pozivaju na multietničnost i demokratiju. Njihova namera je da, nakon što su uništili srpsku imovinu i živote mnogobrojnih Srba, unište i grobove njihovih umrlih. Nema, naravno, reakcije predstavnika međunarodne zajednice u BiH, a da je, nedajbože, nešto slično najavila zvanična Banjaluka, siguran sam da bi se već sastao Savet bezbednosti da o tome raspravlja”, rekao je za „Politiku” Nenad Stevandić, predsednik Ujedinjene Srpske i predsedavajući Srpskog kluba u Parlamentu BiH.

Oko krajnjeg cilja političkog Sarajeva dilemu nema ni predsednik Udruženja porodica nestalih sarajevsko-romanijske regije Milan Mandić, koji punih 28 godina traga za posmrtnim ostacima svoga oca, koga su u tom gradu na njegovom kućnom pragu ubili pripadnici Armije RBiH.

„Uništavanjem srpskih grobova želi da se dokaže kako Srbi nisu nikada živeli u BiH i kako su na te prostore došli kao agresori da bi ubijali mirne i poštene muslimane. Može se očekivati da nakon svega na red dođu i srpske bogomolje koje vekovima postoje u BiH”, izjavio je Mandić za naš list.

Na nekoliko hiljada nadgrobnih spomenika na sarajevskom groblju „Bare” još pre tri godine postavljene su nalepnice sa pozivom srodnicima „da se jave” ili će u protivnom posmrtni ostaci njihovih najmilijih biti ekshumirani i završiće u kolektivnoj grobnici. U „Pokopu”, preduzeću za sahrane i upravljanje sarajevskim grobljima, tada je „Politici” rečeno da su nalepnice stavljene na osnovu odluke Skupštine grada Sarajeva iz 2010. godine, kojom je definisano da se „grobno mesto ili grobnica mogu prekopati po isteku deset godina od dana sahrane u slučaju da nisu održavani i da se za njih ne plaća naknada (godišnje nešto više od četiri evra)”.

Najda Vranić Beširević, portparol „Pokopa”, izjavila je za „Politiku” da u međuvremenu „nije prekopan nijedan grob”, čak „ni oni za koje održavanje nije plaćeno više od 30 godina”. U tom slučaju, kako je navela, radi se o milionskim dugovanjima.

U pisanom odgovoru na naša pitanja, ona spominje i nalepnice sa nadgrobnih spomenika i tvrdi da „ta vrsta poziva srodnicima umrlih nema veze sa neplaćanjem godišnje takse”, nego sa „prikupljanjem podataka” za sređivanje njihove delimično uništene arhive.

Iako je Najda Vranić Beširević zaobišla odgovor na naše pitanje u vezi s najavljenim zakonom, sasvim je sigurno da sa njegovim sprovođenjem neće biti problema s obzirom na činjenicu da je taj akt kreirala vlast kantona Sarajevo, koja je i osnivač „Pokopa”.