Sanatorijum za povređene životinje

Subotica – Tokom prošle godine u Prihvatilištu za životinje unutar Zoološkog vrta na Paliću zbrinuto je novih 344 životinja. Gotovo svakog dana saradnici prihvatilišta preuzimali su novu jedinku koja je povređena u prirodi, tokom ilegalne prekogranične trgovine ili je pronađena u kućnom zatočeništvu neodgovornih pojedinaca.

– Odlazimo po njih i noću i praznicima. Kada su u pitanju zaplene, ne postoji radno vreme, reaguje se odmah – objašnjava Andrijana Tot, kustos Zoološkog vrta na Paliću. Ova veterinarka, koja je, pre poziva kojim je, kaže, uvek želela da se bavi, završila i istoriju umetnosti, na teren polazi noseći različite vrste transportnih kutija za životinje. Jer i kada im jave da na granici imaju recimo zaplenu papagaja, objašnjava, to ne mora da znači da će samo njih zateći.

U prihvatilište na Paliću stižu životinje s područja čitave Srbije, jer od kada je otvoreno 2004. godine, dugo je bio jedini „sanatorijum” ove vrste.

Odnedavno i beogradski zoološki vrt prihvata povređene životinje, ali pošto je daleko manjeg kapaciteta, i dalje većina stiže na sever zemlje. U proteklih deceniju i po, ovde je negovano preko 3.600 životinja – od kojih su mnoge dolazile teško maltretirane kod prethodnog vlasnika, a deo njih su bile životinje koje ne pripadaju našem podneblju.

– Naš cilj je da životinju rehabilitujemo i vratimo nazad u prirodu. To je moguće kada se radi o autohtonim vrstama, ali one kojima ovo nije prirodno stanište, ostaju u zoo vrtovima. Sve ove životinje su vlasništvo Republike Srbije i ona određuje u koji vrt će otići – navodi Andrijana Tot i podseća na sudbinu Malene, Histerije i Pospanka, tri bebe medveda koje su zaplenjene i predate rezervatu u Rumuniji. Hibrid mrkog i polarnog medveda premešten je u rezervat za medvede u Švajcarskoj. Patuljasti kajman koga su pokušali da prošvercuju preko granice još je u zoo vrtu na Paliću, kao i lepi paunovi koji su, nekoliko komada, ubačeni u džak za krompir, pa u gepek automobila, kako bi bili prošvercovani u Mađarsku. – Sa svim životinjama koje nam dolaze iz zaplena na granici obično je vrlo surovo postupano – kaže Andrijana Tot.

Najviše životinja u prihvatilište dolazi posredstvom inspekcijskih službi, kao i terenskih službi pokrajinskog zavoda za zaštitu životinja, koje prikupljaju povređene jedinke. Od autohtonih vrsta, najčešće im stižu povređene ptice. Nedavno je, u saradnji s jednom privatnom veterinarskom klinikom, operisan labud i ugrađena mu je šina u butnu kost. Obično im labudovi stižu s udicama zabijenim u telo, a kada se oporave, saradnici prihvatilišta puštaju ih na ono što se naziva „slobodno udaljavanje”, to jest pticu odvedu do jezera da vide kako će reagovati. Međutim, mnoge se odluče da ostanu u poznatom okruženju, ali i u blizini naviknutog stalnog izvora hrane.

– Oko 40 odsto životinja ostaje u zoološkim vrtovima, kada se radi o autohtonim vrstama, reč je o onima koje zbog povrede ne bi mogle da opstanu u prirodi. Otprilike isti procenat ih je i vraćen u prirodu – navodi Andrijana Tot i objašnjava da životinje iz prihvatilišta obično nisu „na oku” posetilaca, ali kroz programe edukacije u zoološkom vrtu razmišljaju da prikažu i deo ovih životinja, kako bi se skrenula pažnja na potrebu humanijeg odnosa prema životinjama. Povređene životinje ovde nastavljaju život koji im ne bi bio moguć u prirodi. One oporavljene sada su na svojim prirodnim staništima. Tako je Igor, beloglavi sup, nakon što mu je sanirano povređeno krilo vraćen na nebo iznad Uvca, ptice grabljivice u jatima se puštaju iznad subotičke peščare, kao i orlovi mišari. Trenutno, posle oporavka jedna sovica, nakon što završi svoju dijetu, jer se u zatvorenom prostoru ugojila, biće vraćena u prirodu.