Auto-put do Crne Gore nepotreban i nerentabilan

Javljam se povodom teksta gospodina Ljubomira Šuljagića, objavljenog u rubrici „Među nama” 11. 2. ove godine, pod naslovom „Da li nam je potreban auto-put do Crne Gore”. Odgovor je jednostavan – nije nam potreban. To pokazuje analiza konsultantske kuće „Fideliti konsalting”, čiji podaci su predstavljeni i u britanskom „Telegrafu”.

„Analiza projekta veka u Crnoj Gori, auto-puta Bar–Boljare, pokazuje da je nerealno očekivati da bude rentabilan. Da bi se otplatila godišnja rata za auto-put (i to bez troškova amortizacije, plata, materijala i investicionog održavanja), njime svake tri sekunde treba da prolazi najmanje jedno vozilo.  Rata za auto-put (postojeći kredit uvećan za prekoračenja) iznosiće 60 miliona evra. Ako pretpostavimo da cena jednog prolaska iznosi pet evra (bez PDV-a), to znači da auto-putem samo za otplatu godišnje rate treba da prođe 12 miliona vozila”, navode iz „Fideliti konsaltinga”.

Objašnjavaju da, kada se 12 miliona podeli sa 365 dana, to znači da auto-putem dnevno treba da prođe 32.876 vozila!

„Kako jedan dan ima 86.400 sekundi, to znači da u narednih 14 godina, samo za otplatu godišnje rate, auto-putem konstantno svake tri sekunde treba da prođe po jedno vozilo, što je nemoguće. Čak i da imamo ogromnu frekvenciju saobraćaja, prosečno minimalno zadržavanje vozila na naplatnoj rampi u jednom smeru traje 15 sekundi, što je čak pet puta duže od pomenute tri sekunde”, navode iz konsultantske kuće.

Isti, ili slični parametri važe i za eventualni auto-put u Srbiji.

Ko i šta ide u Crnu Goru? Roba za 600.000 stanovnika. Pa to sve stane u nekoliko šlepera. Tamo se završava svaki put, jer je luka „Bar” beskorisna za veće transporte. Strani turisti u Crnu Goru dolaze isključivo avionima. Da li neko misli da Rusi, Nemci ili Skandinavci putuju autobusima i automobilima do Budve?

Jedini turisti koji u Crnu Goru dolaze automobilom su Srbi ili građani Srbije. Veliki broj tih „turista” i nisu turisti, već rođaci, prijatelji, vlasnici vikendica, sezonski radnici.

Dolaze dva-tri puta godišnje. Svi ti „turisti” stali bi u 100.000 automobila ili autobusa. Prema analizi, koja je univerzalna, to je za rentabilnost kvota koja se ispuni za tri-četiri dana.

Auto-put se isplati ako dnevno prođe 30.000 vozila.

I sada dolazimo do ključnog pitanja. Da li je Srbija toliko bogata ili toliko voli svoje podanike da je spremna za svoje građane, za njihov jedan odlazak na odmor ili šta god već, investira milijarde evra?

Auto-put koji ne vodi nikud, osim u ćorsokak, takođe je politički, ekonomski ili neki drugi ćorsokak.

I, konačno, ako je Crnoj Gori stalo do turista iz Srbije, robe, komoditeta, neka plati izgradnju dela koji ide iz Srbije.

Nebojša Đ. Redžić,
Beograd