Potraga za albanskim koalicionim partnerom

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – U vreme zahuktale kampanje vanrednih parlamentarnih izbora u Severnoj Makedoniji, zakazanih za 12. april, odjekuje beskompromisna borba za vlast, pre svega, između dve ličnosti ‒ levičara Zorana Zaeva i desničara Hristijana Mickoskog, kao lidera partija SDSM i VMRO-DPMNE. Najvišu preponu na ovoj trci ka vlasti predstavlja vladavina prava, odnosno sudski procesi koji treba da rasvetle da li su političari zloupotrebili državne funkcije korupcijskom metodom. Ujedno je to i prepreka za dobijanje datuma pristupnih pregovora za EU. Mnoge zemlje su krile svoj stav iza odluke Emanuela Makrona oko usvajanja nove metodologije pristupa novih članica EU.

U takvoj uzavreloj atmosferi pitali smo Vilmu Ruskovsku, šefa Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, da li je ova izborna kampanja na određeni način vrsta pritiska na suđenje i pravdu i da li bi, možda, bilo bolje da se procesi odlože do 12. aprila, kada su zakazani izbori. „Političkih pritisaka nema. Suđenja nemaju veze s izbornom kampanjom. Narod je željan pravde, tako da ne dolazi u obzir obustavljanje suđenja”, izjavila je Ruskovska za „Politiku”.

Na putu do vlasti Socijaldemokratska partija Makedonije (SDSM), koja je nastala iz Komunističke partije Makedonije, menja svoj ideološki profil prvi put otkako je Makedonija izašla iz sastava SFR Jugoslavije. Naime, kako naglašava njen lider Zoran Zaev, koji pretenduje na premijersko mesto, oni su favoriti na ovim izborima i uskoro će se obelodaniti s kojim albanskim partijama ulaze u koalicioni odnos na putu osvajanja vlasti. Ono što je Zaev za svoj cilj i za svoju partiju rekao kao novinu, što se u Severnoj Makedoniji prenosi kao izjava za anale ove partije, ogleda se u sledećem: „Prvi put ćemo smoći snagu da napravimo predizbornu koaliciju s albanskim partijama. Mi nismo više makedonska politička partija. Mi smo multietnička partija, dominantno nam je makedonsko glasačko telo, a takav je sastav i naše države. Sve ovo nam daje za pravo da budemo i favoriti na ovim izborima.”

Promena lika SDSM-a iz makedonske u multietnički sadržaj otvara prostor partiji VMRO-DPMNE da ostane ekskluzivna partija Makedonaca u Severnoj Makedoniji s desničarskom orijentacijom. Međutim, njen lider je izjavio da je ova partija otvorena za koaliciju sa svim partijama. Dakle, nije isključeno da se koaliciono partnerstvo ostvari i s nekom albanskom partijom. Međutim, u ovom trenutku to je malo verovatno, budući da bi ova partija izgubila veliki broj Makedonaca iz glasačkog tela. Koaliciono-partnerski odnos se sigurno ne isključuje u stvaranju vlasti, bez obzira na to da li VMRO-DPMNE ima apsolutnu većinu ili će morati s nekim zajedno da sastavlja novu parlamentarnu vlast. Prema dosadašnjem iskustvu, međunarodna zajednica će to tražiti, i za ostvarivanje evroatlantskih perspektiva.

U ovakvoj konstelaciji političkih partija Albanci će imati više svojih samostalnih političkih organizacija, bez obzira na to što smatraju da ih ima oko 18 posto ukupnog stanovništva. Popisa, iz političkih razloga, nije bilo pa se ne zna tačan broj. Među njima je partija DUI, koja je permanentno u vlasti ili u koaliciji sa SDSM ili s VMRO-DPMNE. U javnosti se iznosi mišljenje da određeni Zaevljevi ljudi ne žele više DUI u partnerskom odnosu. Demokratska partija Albanaca (DPA), koja se povremeno pojavljuje u vlasti, a sada od Zaeva traži vicepremijersko mesto, ovaj zahtev udaljava koalicioni odnos Zaeva i Bilala Kasimija, koji predvodi Besu. Partija Besa, koja je podeljena na dva krila a jedno vodi Afrim Gaši, ušla je u koalicioni odnos na ovim izborima s Albanskom alijansom, koju predvodi Zijadin Sela pa su male šanse da i ova partija ostvari koalicioni odnos sa Zaevom. No politika je i politički kompromis pa se očekuju rešenja u tom pravcu.

Ono što je izvesno, SDSM i VMRO-DPMNE za sada ulaze u ring kao dva ljuta politička protivnika, optužujući se međusobno kroz sudske postupke o kriminalu i korupciji.

U sudnici su pred lice pravde izvedeni bivši premijer Nikola Gruevski (koji se nalazi u bekstvu u Mađarskoj), njegovi saradnici iz vremena kada je bio premijer optuženi za kriminalne radnje iz oblasti privrednog kriminala, a iz aktuelne vlasti specijalni javni tužilac Katica Janeva, koja je optužena za korupciju u slučaju „Reket” kao i potpredsednik Sobranja Frosina Remenski iz partije SDSM čiji je lider Zaev.

Izbornu atmosferu politički zagreva i sudski postupak protiv Trajana Veljanovskog, koji je bio predsednik Sobranja u vreme kada su izbili krvavi sukobi u momentu preuzimanja vlasti nakon poslednjih parlamentarnih izbora, pre tri godine. Naime, kada je trebalo da Zaev preuzme vlast kao lider SDSM-a s koalicionim partijom DUI, čiji je lider Ali Ahmeti, partija VMRO-DPMNE, čiji je počasni predsednik  Nikola Gruevski, koja je bila na vlasti, branila je tu „fotelju” svi sredstvima do krvi. Danas se ta odbrana, na sudu, smatra protivustavnom. Neki političari iz vlasti to tretiraju kao pokušaj puča, neki pravnici kao teroristički akt, neko pak, kao simpatizeri VMRO-DPMNE, smatra patriotskim činom.

Veliku ulogu u izboru lidera za vođenje Severne Makedonije na putu evropskih integracija ima vladavina prava. Narod je sigurno željan pravde ali to neće biti dovoljno da se izabere nova parlamentarna vlast. U skladu s tim treba imati u vidu i globalnu svetsku politiku gde Severna Makedonija ima svoje mesto, što je evidentno i iz Prespanskog dogovora i iz prijema u Severnoatlantsku alijansu gde su aktivno učešće uzeli EU, SAD, NATO i UN.