Spoljni dugovi zemalja bivše Jugoslavije

Sadašnji spoljni dugovi zemalja bivše Jugoslavije iznose ukupno 136,2 milijarde evra. Hrvatska je naviše zadužena i to 44,5 milijarde evra. Dug Slovenije je nešto manji – 43,5 milijardi evra. Na trećem mestu je Srbija sa 28,6 milijardi evra. Makedonija duguje 7,8 milijardi evra, Crna Gora 7,7 milijardi evra, dok je najmanje zadužena BiH sa spoljnim dugom od 4,2 milijarde evra.

Po današnjem kursu, u dolarima spoljni dugovi zemalja nekadašnje SFRJ iznose 149,5 milijardi dolara, što je oko desetak puta više nego krajem 1991. Naime, uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1991. preko 15 milijardi dolara. To, ipak, ne odslikava pravo stanje, jer vrednost američkog dolara danas nije ista kao pre 30 godina. Teško je porediti devizne kurseve onda i sada, kao i kupovnu moć.

Spoljni srpski dug iznosi 63,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, što se po oceni zvaničnika smatra „umerenim nivoom zaduženosti”. U poslednjoj deceniji udeo spoljnog duga Srbije u BDP-u smanjen je sa 74,5 odsto, koliko je iznosio 2010. godine. Narodna banka Srbije navodi da sve dugove Srbija redovno otplaćuje, zahvaljujući tome što je „visoko likvidna”. Otplata dugova ne opterećuje spoljnu likvidnost zemlje, jer se na servis duga troši jedna petina izvoznih prihoda. Srbija uredno otplaćuje svoje obaveze i kredite, bilo da je reč o finansiranju kapitalnih investicija i infrastrukture ili o dugovima nastalim u prethodnim decenijama, ocena je predstavnika zvanične politike.

U slučaju Slovenije, udeo spoljnog duga iznosi 109 odsto BDP-a. Hrvatski spoljni dug iznosi 82,8 odsto BDP-a, a Crne Gore je premašio 80 odsto BDP-a. Stručnjaci se slažu i u tome da donekle samo Slovenija i Hrvatska kao punopravne članice EU, koje imaju neku sigurnost, mogu dozvoliti sebi toliki dug u odnosu na BDP, jer u slučaju problema u otplati svojih obaveza, odnosno kredita na neki način mogu očekivati pomoć EU.

Ako se ima u vidu da se po međunarodnim finansijskim institucijama zemlja smatra visoko zaduženom ako je odnos njenog spoljnog duga i BDP-a prešao 80 odsto, iz navedenih podataka jasno da su Hrvatska, Slovenija i Crna Gora visoko zadužene zemlje. Veličina BDP-a u Srbiji i drugim susednim zemljama izražena u dolarima, manje je ili više naduvana, jer se BDP u domaćoj valuti deli sa veštačkom, nerealnom vrednošću američkog dolara. Te naduvane veličine stavljaju se u odnos sa spoljnim dugovima i ti odnosi se tako veštački smanjuju u odnosu na realno stanje. Zbog precenjenog kursa dinara nemamo realnu sliku stvarnog stepena spoljne zaduženosti Srbije, ali u svakom slučaju da se prilikom računice uzima realna vrednost dinara, BDP bi bio manji u evrima i dolarima, pa bi i udeo spoljnog duga u BDP-u bio znatno veći od prikazanog i prešao bi granicu, pa bi moglo da se kaže da je i naša zemlja visoko zadužena.

Prema kriterijumu i terminologiji međunarodnih finansijskih institucija – MMF-a i Svetske banke, i SFRJ je bila visoko zadužena zemlja sa „nižim srednjim dohotkom“ po glavi stanovnika.

Po osnovu stranih kredita odobrenih u periodu SFRJ, Srbija na dan 31. decembra 2019. duguje ukupno nešto manje od dve milijarde evra. U 2020. godini po osnovu glavnice i kamate za otplatu dospeva ukupno 241,64 miliona evra starog kredita, podaci su NBS o dugu iz vremena SFRJ, koji će Srbija vraćati do 2041. godine. Srbija po osnovu starih kredita duguje najviše prema Pariskom klubu, kod koga se kao republika pre četiri decenije zadužila za ukupno četiri milijarde evra. Na drugom mestu je grupacija Svetske banke, odnosno njen glavni ogranak IBRD, koji nam je u istom periodu odobrio 1,8 milijardi, a kredite ćemo otplaćivati i Kini i Kuvajtu.

Srbija će najduže plaćati dug prema Pariskom klubu, sve do 2041, a ovom poveriocu dugujemo još 1,09 milijardi evra. Treba da vraćamo i dugove prema Svetskoj banci, i to nešto više od 700 miliona evra. Potpisali smo i ugovor o regulisanju duga sa Češkom koji potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja, a od početnih 32,7 miliona dolara, dug koji će jednokratno biti plaćen češkoj strani, sveden je na 9,8 miliona dolara. U toku su pregovori da Srbija u ovoj godini otplati i dug prema Slovačkoj od 6,43 miliona evra, a on potiče iz perioda SFRJ i klirinškog načina plaćanja. Dug Srbije prema Libiji iznosi 44,66 miliona dolara. Srbija je, po osnovu duga iz perioda SFRJ, do sada u celosti otplatila dug prema Londonskom klubu poverilaca, EU, Eurofimi i Banci za razvoj Saveta Evrope. Treba reći da Srbiji niko ništa ne duguje, odnosno da ona nema potraživanja po osnovu zajmova odobrenih u periodu SFRJ, prema podacima kojima raspolaže NBS.

Vlada planira da u narednom periodu prevremeno otplati kredite i dugove sa višim kamatnim stopama, kao što su reprogrami kredita kod Svetske banke. U odnosu na milijarde evra kredita koje je SFRJ uzimala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Srbija i Crna Gora gotovo da se i nisu zaduživale devedesetih godina. SRJ se u tom periodu zadužila svega 400 miliona evra, a razlog su bile sankcije, pa je u takvim okolnostima zapadnim zemljama bilo zabranjeno da sarađuju sa Srbijom. Za razliku od Srbije, Hrvatska i Slovenija su otplatile sve rate.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista