Dvadeset prvi vek stiže i u pančevačku Topolu

Pančevo – Oslonjeno na južnu industrijsku zonu i često najzagađeniji deo grada, pančevačko naselje Topola, od formiranja, polovinom prošlog veka, nije mnogo menjalo izgled. Ispresecano je ulicama koje su uglavnom dobili narodni heroji, s izlokanim asfaltom ili tek nasutim tucanikom i ostarelim prizemljušama. Neke su ostale bez stanara i teško pronalaze nove, uprkos najjeftinijim kvadratima, između ostalog i zbog skromne infrastrukturne opremljenosti. Nemali broj objekata jeste od čvrstog materijala, ali bez vode iz slavine i kanalizacije, ali zato s mnoštvom razasutih, većih i manjih deponija.

U ovaj i ovakav kraj Pančeva, u Ulicu Borislava Šipoša, konačno su stigle radne mašine konzorcijuma preduzeća i počela izgradnja nedostajuće, kao i rekonstrukcija vodovodne mreže stare četrdesetak godina. S obzirom na to da je postojeća u prilično lošem stanju i devastirana, deo radova predviđa zamenu starih pocinkovanih priključaka, ali i širenje kapaciteta. Prolaskom novih cevi za ditribuciju vode za piće, biće stvoreni uslovi da se priličan broj novopodignutih i otvorenih poslovnih objekata, ali i stare kuće, priključe na gradski vodovod i time reše tekući problemi koji začuđuje da su mogući, na tek kilometar i po od „civilizacije” centra varoši.

„Ja od kada sam ovde, a tu sam s porodicom 35 godina, svoju vodu nemam. Mnogo je ljudi koji se snalaze i na nelegalan način. Mator sam, pa neka me i hapse, što sam od komšinice koja ima „čvrstu” kuću na sprat uzeo vodu. Tako imamo česmovaču, a ranije smo je vukli sa ulice u kantama. Tek toliko da imamo za kuvanje i da se okupamo u koritu, jer ovde u našoj trošnoj kućici ni kupatila, naravno nema, a nemamo ni toalet. Fekalije sami premeštamo iz kuće u septičku jamu u dvorištu, na tri metra od ulaza, jer je naše parče placa jako malo. Nije to zidana jama nego iskopamo rupu u zemlji i što bacimo zatrpamo, a posle kad dođe vreme da se oslobodimo novih viškova, samo zemlju prevrnemo i tako stalno”, priča Tomislav Maksimović, i hoće da kaže da i sa otpadom imaju velike probleme. „Velike” komšije bacaju đubre i svoj industrijski otpad gde stignu, kontejnere za svoj nemaju, pa ga ručno iznose na ulicu, a đubretari, priznaje, redovno ga odnose.

U poslednjoj ulici na obodu Topole već su otvoreni kanali za postavljanje vodovodnih cevi. Radovi se izvode na trasi od 712 metara, duž koje će sva domaćinstva dobiti zdravu gradsku vodu a kapaciteti omogućiti i priključke za nove korisnike. Rok za završetak posla, vrednog preko pet miliona dinara iz budžeta Pančeva i kase JKP „Vodovod i kanalizacija”, oročen je na mesec i po dana, a sreći da i njih zahvati civilizacijski boljitak, nadaju se sada i žitelji u takozvanom neformalnom romskom naselju u produžetku Ulice Toze Markovića.

Desetak romskih porodica živi ovde u nekoliko „zidanih” i montažnih objekata, okruženo gustom dvometarskom šikarom, takoreći na deponiji smeća koju prave sami, ali je kažu stanari dopunjuju i redovni „gosti” s kabastim viškovima. Vodu imaju, puta i kanalizacije nemaju, ali se sada nadaju da će aktuelni poljski toaleti i za njih postati prošlost.