Spomenik žrtvama sa broda „Niš”

Sa pažnjom, kao i veliki broj Beograđana, pratim uređenje našeg grada, a posebno njegovog priobalja. Obradovalo me saznanje da će se u okviru uređenja savske obale, na tom prostoru postavi spomen-bista Diani Budisavljević, u znak poštovanje za sve ono što je uradila spasavajući srpsku decu iz logora Jasenovac i drugih logora NDH.

Uređenje tog dela obale dobra je prilika da se na njemu podigne spomenik građanima Zemuna, Beograda, i drugih mesta koji su se utopili kada je na ušću Save u Dunav potonuo brod „Niš“.

Kao što je poznato, u toj nesreći, koja se dogodila 9. septembra 1952. godine, prema nekim podacima utopilo se više od sto osoba. Bila je to velika tragedija za naš grad i za rečno brodarstvo. Nesreću je preživelo tridesetoro putnika i članova posade.

Dok sam bio predsednik Skupštine opštine Zemun (1974–1978), svake godine smo na dan kada se dogodila ta velika tragedija polagali venac na ušću Save u Dunav. Tu praksu su još godinama nastavljali oni koji su rukovodili u opštini posle mene. Koliko se sećam, tog dana su pozivali da im se priključi i profesora zemunske gimnazije Mihaila Grkinića, jednog od retkih preživelih. Da li to znaju i čine i danas ljudi iz opštine Zemun, nije mi poznato.

Ideju da se postavi spomen-obeležje pokrenuo je svojevremeno naš poznati vajar Nebojša Mitrić. On je uradio dve skice: jednu da se na tom mestu postavi bova koja bi noću bila osvetljena (to je naišlo na otpor u vidoprivrednoj struci) i drugu: da se uradi posebno spomen-obeležje na obali Save. Razlog zašto te ideje nisu realizovane nije samo u preranoj smrti umetnika, već u neistrajavanju da se ta ideja realizuje.

Ukoliko bi se ova moja ideja u Skupštini grada Beograda prihvatila i realizovala, odužili bismo se stradalima u nesreći te 1952. godine, o kojima se kod nas godinama ne govori.

Branko Radivojević, Zemun