Osmomartovski poklon poslanice Čomić

Gordana Čomić je požurila pa je ženama pre roka čestitala 8. mart. Skupština Srbije usvojila je njen amandman prema kome na izbornim listama za republički parlament i sve lokalne skupštine mora da bude najmanje 40 odsto žena.

„Kada jedna žena uđe u politiku, ona mora da menja sebe i sve, a da kada hiljadu žena uđe u politiku, one menjaju politiku”, branila je svoj predlog poslanica, potvrđujući da i jedna žena može da menja politiku.

Odnos prema gospođi Čomić ilustruje koliko je bila u pravu. Ne samo zbog važnosti 40 procenata, već i zato što je i vlast i opoziciju navela da se razotkriju. Jasno je da naprednjačka većina ne bi razmatrala predlog koji stiže od nekog iz opozicije. Takve inicijative se od starta tretiraju kao „kužne”, ali ga je prihvatila koliko da bi naudila političkim rivalima, da bi marketinški kapitalisala na njihovom nejedinstvu pošto je poslanica Čomić prekršila bojkot rada „uzurpiranog parlamenta” koji od početka 2019. sprovodi i njena Demokratska stranka.

Dok se vlast pred evroparlamentarcima hvalila kako je, eto, pripravna da prihvati predloge opozicije i tako iskaže demokratsku širinu, njeni tabloidi su poslanicu DS-a namah „usvojili” kao najomiljeniju opozicionarku – ne bi li je diskreditovali u redovima opozicije, posebno u Savezu za Srbiju, u kome je persona non grata od vremena kada je saopštila da je protiv bojkota prolećnih izbora.

Predsednik Srbije je iskoristio da poentira rečima da su žene „mirnije, staloženije i brinu više o budućnosti nego prošlosti”. Od premijerke je Čomićeva dobila „divljenje” i otvoren poziv na kafu. Predsednica parlamenta, bez čije odluke da amandman bude uvršten u dnevni red ne bi bilo ništa, hvalila je svoju Novosađanku pošto je već znala da je šef naprednjacima naložio da podrže predlog.

Ironija je sudbine da je amandman zakona prihvaćen ne toliko zbog prava žena – kojima u skupštini uvredljivo poklanjaju donje rublje – koliko zbog jeftine političke spletke.

Opozicija se takođe nije proslavila. To što je narodna poslanica DS-a dočekala da bude prozivana zbog neposlušnosti najviše govori o stanju stvari u partiji u kojoj je provele tri decenije. Niko da postavi pitanje da li je važnije što je progurala jedan gotovo sistemski zakon, ili to što nije lojalna bojkotu koji je uredno poštovala godinu dana.

Etički odbor DS-a predložio je da se poslanica zbog nediscipline i nepoštovanja stranačke odluke o bojkotu isključi iz članstva. Isti otužni scenario koji će biti upotrebljen protiv gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića i predsednika opštine Paraćin Saše Paunovića zbog odluke da izađu na lokalne izbore. Nema mnogo dileme da treba samo sačekati cinično saopštenje demokrata da se Gordana Čomić „samoisključila”. Kako god, poslanica se po cenu da bude anatemisana izborila za zakon koji će uneti više ženske ravnopravnosti u politički život.

Prema istraživanjima koje je prošle godine izradio Institut Džordžtaun, Srbija se po indeksu „Žene, mir i bezbednost” nalazi na 24. mestu među 167 zemalja sveta u pogledu rodne ravnopravnosti i lider je u regionu. Inicijativa poslanice Čomić omogućiće još veću ravnopravnost. Dok je u političkom i javnom životu važila kvota od 30 procenata, žene nisu bile dovoljno zastupljene. Iako imamo predsednicu skupštine, predsednicu vlade, guvernerku, pet ministarki i veliki broj poslanica, samo dve žene su na čelu neke od oko 120 stranaka. Od 169 jedinica lokalne samouprave, tek sedam odsto žena predvodi opštine ili gradove.

„Još je posla pred nama, posebno kada govorimo o ekonomskom osnaživanju žena, borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i diskriminaciji”, izjavila je potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Žene su i dalje ekonomski ili socijalno marginalizovane. Koliko žena upravlja javnim preduzećima? U nejednakom su položaju u odnosu na muškarce, a tržište rada je polje gde su najviše diskriminisane. Žene najčešće dobijaju niže plate od muškaraca – za isti posao. U Srbiji 71 odsto muškaraca ima vozačku dozvolu, dok samo 35 odsto žena ima položen vozački ispit. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je jedna od tri žene ili devojke bila suočena s fizičkim ili seksualnim nasiljem. U Srbiji je svaka druga žena iskusila psihičko, a svaka treća fizičko nasilje.

Prema podacima Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Srbije (2016–2020), 95 odsto svih žena u Srbiji dnevno troši pet sati na kućne poslove, dok muškarci gotovo 40 procenata manje – tri sata – pa imaju sat vremena više slobodnog vremena nego žene.

Ima toga još. Za 8. mart bićemo zatrpani raznim podacima i prigodnim izjavama da je rodna ravnopravnost temeljna vrednost EU, da bez toga nema razvoja Srbije... U pravu je poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković kada kaže da zakoni nisu dovoljni da shvatimo šta to znači. Svoj doprinos pružila je poslanica Čomić, iako ispada da su i klasičnom političkom natezanju oko njenog predloga žene – kolateralna dobit.

Sve garantuje da ćemo se ovim temama ponovo baviti 8. marta 2021. pošto u međuvremenu mi muškarci mnogo toga zaboravimo. Ideja nije da se plafon probije, već da se potpuno ukloni.

Odlaze ipak u istoriju patrijarhalna vremena koja su obeležavala tipične poruke ženama: Ti to ne razumeš, nije to za tebe. Ovo su muške stvari, ne mešaj se!

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista