Осмомартовски поклон посланице Чомић

Гордана Чомић је пожурила па је женама пре рока честитала 8. март. Скупштина Србије усвојила је њен амандман према коме на изборним листама за републички парламент и све локалне скупштине мора да буде најмање 40 одсто жена.

„Када једна жена уђе у политику, она мора да мења себе и све, а да када хиљаду жена уђе у политику, оне мењају политику”, бранила је свој предлог посланица, потврђујући да и једна жена може да мења политику.

Однос према госпођи Чомић илуструје колико је била у праву. Не само због важности 40 процената, већ и зато што је и власт и опозицију навела да се разоткрију. Јасно је да напредњачка већина не би разматрала предлог који стиже од неког из опозиције. Такве иницијативе се од старта третирају као „кужне”, али га је прихватила колико да би наудила политичким ривалима, да би маркетиншки капиталисала на њиховом нејединству пошто је посланица Чомић прекршила бојкот рада „узурпираног парламента” који од почетка 2019. спроводи и њена Демократска странка.

Док се власт пред европарламентарцима хвалила како је, ето, приправна да прихвати предлоге опозиције и тако искаже демократску ширину, њени таблоиди су посланицу ДС-а намах „усвојили” као најомиљенију опозиционарку – не би ли је дискредитовали у редовима опозиције, посебно у Савезу за Србију, у коме је персона нон грата од времена када је саопштила да је против бојкота пролећних избора.

Председник Србије је искористио да поентира речима да су жене „мирније, сталоженије и брину више о будућности него прошлости”. Од премијерке је Чомићева добила „дивљење” и отворен позив на кафу. Председница парламента, без чије одлуке да амандман буде уврштен у дневни ред не би било ништа, хвалила је своју Новосађанку пошто је већ знала да је шеф напредњацима наложио да подрже предлог.

Иронија је судбине да је амандман закона прихваћен не толико због права жена – којима у скупштини увредљиво поклањају доње рубље – колико због јефтине политичке сплетке.

Опозиција се такође није прославила. То што је народна посланица ДС-а дочекала да буде прозивана због непослушности највише говори о стању ствари у партији у којој је провеле три деценије. Нико да постави питање да ли је важније што је прогурала један готово системски закон, или то што није лојална бојкоту који је уредно поштовала годину дана.

Етички одбор ДС-а предложио је да се посланица због недисциплине и непоштовања страначке одлуке о бојкоту искључи из чланства. Исти отужни сценарио који ће бити употребљен против градоначелника Шапца Небојше Зеленовића и председника општине Параћин Саше Пауновића због одлуке да изађу на локалне изборе. Нема много дилеме да треба само сачекати цинично саопштење демократа да се Гордана Чомић „самоискључила”. Како год, посланица се по цену да буде анатемисана изборила за закон који ће унети више женске равноправности у политички живот.

Према истраживањима које је прошле године израдио Институт Џорџтаун, Србија се по индексу „Жене, мир и безбедност” налази на 24. месту међу 167 земаља света у погледу родне равноправности и лидер је у региону. Иницијатива посланице Чомић омогућиће још већу равноправност. Док је у политичком и јавном животу важила квота од 30 процената, жене нису биле довољно заступљене. Иако имамо председницу скупштине, председницу владе, гувернерку, пет министарки и велики број посланица, само две жене су на челу неке од око 120 странака. Од 169 јединица локалне самоуправе, тек седам одсто жена предводи општине или градове.

„Још је посла пред нама, посебно када говоримо о економском оснаживању жена, борби против родно заснованог насиља и дискриминацији”, изјавила је потпредседница владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.

Жене су и даље економски или социјално маргинализоване. Колико жена управља јавним предузећима? У неједнаком су положају у односу на мушкарце, а тржиште рада је поље где су највише дискриминисане. Жене најчешће добијају ниже плате од мушкараца – за исти посао. У Србији 71 одсто мушкараца има возачку дозволу, док само 35 одсто жена има положен возачки испит. Светска здравствена организација процењује да је једна од три жене или девојке била суочена с физичким или сексуалним насиљем. У Србији је свака друга жена искусила психичко, а свака трећа физичко насиље.

Према подацима Националне стратегије за родну равноправност Србије (2016–2020), 95 одсто свих жена у Србији дневно троши пет сати на кућне послове, док мушкарци готово 40 процената мање – три сата – па имају сат времена више слободног времена него жене.

Има тога још. За 8. март бићемо затрпани разним подацима и пригодним изјавама да је родна равноправност темељна вредност ЕУ, да без тога нема развоја Србије... У праву је повереница за родну равноправност Бранкица Јанковић када каже да закони нису довољни да схватимо шта то значи. Свој допринос пружила је посланица Чомић, иако испада да су и класичном политичком натезању око њеног предлога жене – колатерална добит.

Све гарантује да ћемо се овим темама поново бавити 8. марта 2021. пошто у међувремену ми мушкарци много тога заборавимо. Идеја није да се плафон пробије, већ да се потпуно уклони.

Одлазе ипак у историју патријархална времена која су обележавала типичне поруке женама: Ти то не разумеш, није то за тебе. Ово су мушке ствари, не мешај се!

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa