Voda i brašno najtraženiji u radnjama

Voda, toalet-papir, brašno i ulje najtraženiji su artikli u prestoničkim supermarketima. Za razliku od pijaca, gde je veća gužva i potražnja voća i povrća, u supermarketima u centru puni su rafovi sa osnovnim životnim namirnicama, a kupaca nema u većem broju nego obično, kažu trgovci. Ono što je drugačije jeste da ljudi uzimaju isti artikal u većim količinama uprkos apelima zvaničnika da se zbog pandemije virusa korona ne prave zalihe namirnica.

– Prepodne nema gužve. Tad dolaze uglavnom penzioneri i deca kad je veliki odmor – odgovorila je prodavačica baki koja ju je pitala da li sada ima previše posla.

– Je li i ova voda vaša? – pitala je kasirka starijeg gospodina, očitavajući bar-kod sedme flaše koju je pazario na Dorćolu.

– Idi ti uzmi hleb i brašno, ja idem da vidim da li je ostalo nešto vlažnih maramica – taktički se raspoređivao bračni par u megamarketu sa organskom hranom.

– Evo me u prodavnici, pa po podne idem na posao. Juče smo prodali sve zalihe toalet-papira. Brašno i razumem što kupuju, toalet-papir i vodu ne – čudila se žena, razgovarajući telefonom i pakujući krompir u kese.

Osim ovih artikala, potrošači traže i vlažne maramice, sapun i testenine. Na rafovima uglavnom nema brendova čije su proizvodi skuplji. Kako kažu menadžeri trgovinskih lanaca, to je verovatno posledica mišljenja da su oni i delotvorniji.

Slike praznih rafova mogu videti širom sveta. Tri najveća trgovinska lanca u Velikoj Britaniji ograničila su prodaju osnovnih namirnica na pet komada ili pakovanja. Prema pisanju medija, u Singapuru je zbog velike potražnje pirinča i instant-nudli morao da se oglasi i premijer i uveri javnost da nestašice neće biti.

Na Novom Zelandu potrošnja u supermarketima je porasla za 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a u Maleziji je prodaja sredstava za dezinfekciju i higijenu ruku porasla za 800 odsto. Većina potrošača u ovakvim situacijama nepotrebno i bez ikakvog plana gomila sve moguće proizvode, bez ideje koliko dugo će im biti korisni i da li će im uopšte biti potrebni. Nemačka je pokušala da takvo ponašanje racionalizuje i ponovo objavila spisak koji je njihova služba za civilnu zaštitu pripremila još pre četiri godine za slučajeve eventualne katastrofe. Prema njihovim savetima, građani bi trebalo da imaju zalihe za desetak dana, ne više. Dobro je snabdeti se određenim količinama vode i voćnih sokova i namirnicama koje su konzervirane.

– Nemojte preterano kupovati, držite zalihe hrane i pića koje vi i vaša porodica inače koristite. Hrana koju držite u zalihama treba da bude dugotrajna bez zahteva za hlađenje. Obratite pažnju na rok trajanja namirnica koje već imate i pokušajte da prvo njih upotrebite, pa tek onda nove zalihe – navodi se u savetima ove nemačke službe.