Šaban kao metafora

Belo odelo, tamne velike naočari, havajka široko otvorene kragne, zlatni lanac i zlatni zub, široki osmeh, glas u kome je bilo drumova, derta, kafana, istine, bola, smeha i bluza – Šaban Bajramović, kralj romske muzike, umro je pre nekoliko dana od posledica infarkta.

Vest je tužna, ali tugu ovoj priči dodaje i detalj da je nekoliko dana pred smrt priča o Šabanu Bajramoviću osvanula u ovdašnjim novinama zbog jednog takođe tužnog razloga – ovaj genijalni umetnik nije imao od čega da živi, pa je ministar Rasim Ljajić otišao da ga poseti i pri tom mu uručio jednokratnu pomoć države od sto hiljada dinara. „Živim žalosno posle četrdeset godina pevanja, niko da mi otvori kapiju da me pita kako sam”, izjavio je prošle nedelje novinarima.

Na neki način, ova priča o starom umetniku koji živi u bedi, poznata je otkako je sveta i veka, ali ono što čitavoj ovoj priči dodaje jednu tragičnu i najblaže rečeno srpsku crtu jeste uznošenje smrti, i onoga što posle toga sledi, na rang nečega što je „veće od života”. Jer, ono što se događa posle Šabanovog poslednjeg uzdaha, predstavlja priču o nama samima. Njegova sahrana, komemoracija, predstavlja društveni događaj – novine objavljuju spisak „gostiju” koji će ga ispratiti sa ovoga sveta, telegrami saučešća pršte sa svih strana – nema zbora da će biti i muzike, kako je to sam veliki umetnik više puta poželeo. Sva je prilika da će njegova sahrana i sve što uz nju ide višestruko nadmašiti novčanu pomoć koju je u poslednjim danima svog života Šaban Bajramović dobio od države. To je tužno.

Jer, smrt se ispostavlja kao šansa da, bezopasno, budemo dobri, saosećajni i pažljivi, uzvišeni i dostojanstveni. Odbori za sahrane, po svom značaju, daleko premašuju „odbore za život” i, kao u pozorištu, oni pružaju šanse sporednim likovima da zablistaju. Ima nečeg mrtvačkog u našoj kulturi – najlepše reči, najviše uvažavanja, najviše značaja i, paradoksalno, najviše bliskih prijatelja – ljudi ovde dobijaju na vlastitim sahranama.

Kako je moguće da ovaj muzički genije, kome danas svi odaju priznanje, i čija sahrana dobija obrise državne predstave, završi život u bedi, sa sto hiljada dinara pomoći (hvala što je bar ministar Ljajić pokazao ljudsku brigu za Šabana Bajramovića), a da nikome nije palo na pamet da je Šaban Bajramović zaslužio nacionalnu penziju?

Pa, radi se o tome da je Šaban pripadao životu, potpuno, a ne političkim krugovima u kojima se odlučuje o sudbinama umetnika. Dok su drugi lobirali za svoje statuse, nagrade i penzije, Šaban je gledao u život široko otvorenih očiju, smejao mu se onim zlatnim zubom i stvarao muziku.

Šaban Bajramović nije znao šta znači reč lobiranje. Nije pripadao nikom. To, jednostavno, nije bilo spojivo sa njegovom prirodom, njegovom muzikom, njegovim drumovima. Nije imao pojma da za penziju, pažnju, nagradu, u ovoj zemlji mora dodatno da se radi, kao što nije ni sanjao da je mnogo toga, osim umetnosti kojoj je posvetio svoj život, potrebno da se radi da bi se preživelo. On nije imao pojma da se za siguran život u ovoj zemlji mora pripadati bar nekom čoporu – usamljeni čovek, a umetnik pogotovo, nema čemu da se nada.

Da je nastupao na nekom političkom mitingu, njegov život bi, bar u poslednjim danima, izgledao sasvim drugačije. Da je bio član neke partije, da je znao nešto o političkoj korektnosti, da je znao da moli, da se sagne, da je živeo „pametno” kako to standardi savremenog preživljavanja nalažu, da nije bio samo umetnik i da nije bio usamljen – o, njegovi poslednji dani bili bi sigurno bolji.

Sada, kada njegova priča dobija melodramatične obrise, sa tim tužnim detaljem da je sto hiljada dinara koje mu je dodelila država, ostalo nepotrošeno na kredencu, Šaban postaje kulturno-političko-umetnička ikona, i svi bi da se malo o njega očešu. Verujem da mu čak ni to ne smeta.

Ali, mislim da svakom normalnom čoveku u ovoj zemlji smeta kad pomisli kako smo samo u smrti spremni da drugome kažemo da je vredeo, da smo ga voleli i da ga poštujemo.

Zaboravili su ga dok je bio živ. Nije bio politički bitan.

Sada je bitan.

Jer, Šaban je metafora. www.mirjanabm.com