Slepi miševi optuženi bez dokazane krivice

Još nijedan naučnik nije dokazao da je kovid 19 prešao sa slepog miša na čoveka i zato je medijska hajka koja se od početka godine širom sveta vodi protiv ovih sisara loša i neopravdana. Iako je tačno da su nosioci mnogih virusa, od kojih zahvaljujući čudotvornom imunskom sistemu oni sami ne obolevaju, korist koju ekosistemu i ljudima donose slepi miševi jeste ogromna. To za naš list tvrdi dr Ivana Budinski, mlada srpska naučnica koja pola svog života proučava baš ove životinje. Ona apeluje da se slepi miševi ne ubijaju „jer ta spekulacija da su izvor najnovije pandemije nema naučno pokriće”. Ljudi ih, navodi dr Budinski, ne vole iz neznanja, straha i zbog ustaljenih predrasuda da se, na primer, upletu u kosu, što nije tačno.

Veruje se i da ove životinje piju krv, što ne čini nijedna od 31 vrste zastupljene u Srbiji, dok od oko 1.400 vrsta u svetu samo jedna pije krv sisara. Prema nacionalnom zakonodavstvu, slepi miševi su u Srbiji strogo zaštićeni, a najugroženije vrste na planeti su u tropskim šumama Amazona i Indonezije koje se krče. Smanjuje im se populacija i u Evropi.

– „Belorubi slepi mišić” u naseljima u Srbiji za jednu noć lova može da pojede i 3.000 komaraca. Oni imaju ogromnu ulogu u životnoj sredini, regulišu brojnost komaraca i poljoprivrednih štetočina, pa u SAD procenjuju da godišnje njihovim farmerima uštede čak 23 milijarde dolara. Veliki broj ovih vrsta oprašuje banane, smokve, kakao i agavu, bez koje ne bi bilo ni tekile – pojašnjava dr Budinski, koja je juče o koristi tih životinja i zasad bezrazložnim osudama govorila na onlajn prenosu koji je emitovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, jedini ovlašćeni brojač ptica u zemlji.

Istraživači, kaže, proučavaju kakve to adaptacije imunskog sistema slepi miš ima, pa može da nosi viruse, a da se ne zarazi i veruju da će, ukoliko to otkriju, pronaći i lek za neke ljudske autoimunske bolesti. Dr Budinski ističe da je tačno da je u Aziji otkriveno da pojedini slepi miševi imaju SARS iz porodice virusa korona, ali ne postoji dokaz da su ga oni preneli na čoveka.

– Za širenje kovida 19 sa još neutvrđene životinje na ljude isključivo je kriv čovek. Vodeći svetski stručnjaci decenijama upozoravaju planetarne lidere da će sve češće dolaziti do prelaska životinjskih bolesti na čoveka. Pijaca u Vuhanu, koja se sumnjiči za početnu tačku pandemije, jeste samo jedan od problema i ne zna se da li su životinje kovidom 19 zaražene u prirodi pre nego što su došle na nju ili na samoj tržnici, jer su vrste koje inače ne žive jedna blizu druge tu spojene na jednoj tezgi. Mnogo smo prirodnih staništa uništili, životinje su na sve manjoj površini. I umesto da ostane svaka u svom ćošku, kao vekovima ranije, sada dolaze u kontakt vrste koje se donedavno nikada nisu približile jedna drugoj. Nećemo ništa rešiti istrebljenjem slepih miševa, nego moramo malo da usporimo s uništavanjem planete, što je moguće doprinelo bržem širenju kovida 19 – apeluje srpska naučnica i dodaje da je zasad jedino sigurno utvrđeno da je najnoviji virus nastao u prirodi, to jest da ga nije napravio čovek.

Ističe naša sagovornica i da to što su istraživači otkrili da se virus korona nađen kod slepih miševa 96 odsto poklapa sa kovidom 19 kod sedam kineskih pacijenata ne znači da su ti virusi isti, jer, na primer, čovek i šimpanza imaju 96 odsto genetičke sličnosti. Naglašava i da se u pomenutom časopisu „Nejčer” u utorak pojavio novi naučni članak, gde iz poređenja virusa korona kod čoveka, slepog miša i pangolina zaključuju da oni nisu identični, pa da prema tome još nije jasno poreklo kovida 19, bolesti koju virus SARS-KoV-2 izaziva kod ljudi.

Inače, dr Ivana Budinski ima 32 godine, a slepe miševe proučava već 16 leta. Sve je, kako kaže, počelo kada je kao mladi istraživač boravila u Petnici, gde je pravila svoj naučni rad o ovim životinjama. Tada je počela njena saradnja sa studentima Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kom je kasnije i doktorirala. Osnovne i master studije završila je na Departmanu za biologiju i ekologiju novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta. Zaposlena je kao istraživač saradnik na Odeljenju za genetička istraživanja Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” UB, koji nosi tutulu ustanove od nacionalnog značaja. Dr Budinski se istraživanjem ovih neobičnih sisara dosad bavila u Srbiji, Italiji i Španiji i spada u nekoliko naših naučnika koji su posvećeni oporavku slepih miševa.

Njeno predavanje o nepravednom bacanju krivice za pandemiju na slepe miševe samo je prva u nizu prirodnjačkih diskusija koje će Društvo za proučavanje ptica prikazati na svom jutjub kanalu: pticesrbije.rs.