„Južni tok” kroz Srbiju 2009. godine

Predsednik borda direktora ruske kompanije „Gasprom” Aleksej Miler izjavio je juče u Dovilu da će trasa gasovoda „Južni tok” kroz Srbiju biti definitivno utvrđena do sredine sledeće godine, a da će njegova izgradnja započeti najkasnije 2011. godine. Studija izvodljivosti i konačna odluka o kompletnoj trasi „Južnog toka” biće završena do sredine 2009. godine, rekao je Miler otvarajući Evropski biznis kongres u francuskom letovalištu Dovilu.

Pored već potpisanih sporazuma sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom i Italijom, ovom projektu će se pridružiti i Austrija i Slovenija, jer su pregovori sa ove dve zemlje već pri kraju, dodao je on.

Miler je naglasio da gasovod „Južni tok” ne predstavlja konkurenciju evropskom projektu „Nabuko”, nego drugi način da se doprinese energetskoj bezbednosti Evrope.

Na pitanje novinara koliko su snažna uveravanja dobili od predstavnika Vlade Srbije da će energetski sporazum između Rusije i Srbije biti uskoro ratifikovan u skupštini i da će ugovor o privatizaciji Naftne industrije Srbije biti potpisan, potpredsednik Upravnog odbora „Gasproma” Aleksandar Medvedev rekao je da je siguran da će to biti učinjeno.

Predstavnici Vlade Srbije su nam saopštili da će sporazum biti ratifikovan u najskorijoj budućnosti, ali je važno da ruska ponuda podrazumeva ne samo preuzimanje 51 odsto akcija NIS-a nego i izgradnju gasovoda „Južni tok” i završetak gradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, rekao je potpredsednik Upravnog odbora „Gasproma”.

Medvedev je naglasio da će NIS, zahvaljujući investicijama koje podrazumeva ovaj sporazum, postati konkurentna kompanija.

Rukovodioci ruskog energetskog giganta, govoreći o planovima kompanije, izrazili su očekivanje da će „Gasprom”, koji je trenutno treća energetska kompanija u svetu sa kapitalom od 360 milijardi dolara, uskoro zauzeti prvo mesto sa kapitalom od 1.000 milijardi dolara.

Medvedev je odbacio je tvrdnje koje se pojavljuju u zapadnim medijima da „Gasprom” predstavlja opasnost za energetsku bezbednost Evrope rekavši da, upravo suprotno, interes ruske kompanije jeste da Evropa bude energetski bezbedna. „Koji bi interes ’Gasprom’ mogao da ima u zatvaranju dovoda gasa u zapadnu Evropu, kada je prethodno uložio ogromna sredstva u izgradnju transportne infrastrukture”, upitao je Aleksandar Medvedev.