Gde će oni kojima je ulica kuća

Nemaju svi Beograđani sreću da imaju krov nad glavom, a procenjuje se da je u našem gradu oko 5.000 ljudi koji spadaju u kategoriju beskućnika. U tu zastrašujuću brojku uključeni su svi oni koji stanuju u nebezbednim zgradama – bez vode, struje i grejanja, građani koji sklonište traže u urušenim objektima, ali i deo stanovnika nehigijenskih naselja. Neki među njima nemaju čak ni to. Prebivalište su im trotoari, parkovi, podzemni prolazi… Besmisleno je nabrajati šta sve ovim ljudima nedostaje, ali u trenutnim okolnostima, možda ih najviše pogađa baš to što su im uvođenjem vanrednog stanja nedostupne postale i gradske ulice. Jer, starijima od 65 godina u potpunosti je zabranjeno kretanje gradom, a od 20 do 5 sati ova zabrana važi i za sve ostale građane.

„Kuda će ići oni kojima je ulica jedina kuća”, upitala je humanitarna organizacija „Adra”, konstatujući da nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije dalo predloge mera za zaštitu najranjivijih.

– Beskućnice i beskućnici najčešće nemaju uslova za održavanje higijene ruku, za kupanje, nemaju pristup važnim informacijama i zdravstvenim servisima niti mogu da poštuju mere zaštite koje se odnose na samoizolaciju i „ostajanje u svojim domovima” – upozorili su iz „Adre” i istakli da se nadaju da će državni organi hitno početi da se temeljnije bave problemom beskućništva i njegovim sistemskim smanjenjem.

Baš zato što nemaju gde, pojedini Beograđani, uprkos pretnji sankcijama, i dalje su na ulici.

– Nije mi jasno zašto su me oterali kad sam taman zaspao. I šta će ljudima ove krpe na glavi – čudio se prolaznicima s maskama jedan od naših komšija bez doma koga smo zatekli na stanici u Makedonskoj ulici. Vesti nema gde da gleda, novine očigledno ne kupuje pa je zbunjen što mu je uskraćeno jedino što ima – prljavi dušek u podzemnom prolazu.
Sad ne zna kud bi. Zna da u prihvatilištu u Beogradu kubure s mestima pa brine da je „njegov” krevet možda neko drugi zauzeo. A i ne ide mu se iz centra grada u kome se već godinama snalazi. Potražiće skrovito mesto s nadom da odnekud ponovo ne nabasa policija.

Ustanove koje zbrinjavaju građane, poput Prihvatilišta za odrasla i stara lica, Prihvatilišta za decu i Prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja, rade bez prekida, poručuju iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu i dodaju da su se i ovi objekti prilagodili režimu vanrednog stanja.

– Dat je nalog o zabrani poseta svim ustanovama, kao i ovlašćenim pružaocima usluga radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti kovid 19. Nalog je i da se ograniče boravci i kretanje lica van sistema socijalne zaštite, a novi korisnici primaju se isključivo uz zdravstvenu dokumentaciju i prvo se smeštaju u preventivni četrnaestodnevni karantin. Svi su obavešteni o zabrani javnog okupljanja u zatvorenim prostorijama – objašnjavaju iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu, izbegavajući da kažu koliko se trenutno ljudi nalazi u Prihvatilištu za odrasle u Kumodraškoj, čiji je kapacitet 104 mesta, a u kome u doba najjače zime zna da boravi i dvadesetak Beograđana više.

– Nema mesta panici, ali je potreban pojačan epidemiološko-higijenski nadzor, kao i pojačane mere opreza i odgovornog ponašanja zaposlenih. To znači svakodnevno provetravanje i održavanje higijene opreme i prostora u kome borave korisnici i zaposleni. Otpad se u ustanovama redovno prazni, koriste se odgovarajući zaštitni materijali i sredstva, toaleti i trpezarije se redovno snabdevaju tečnim sapunom... Pojačaće se kontrola redovnog pranja ruku kako korisnika, tako i zaposlenih i češće će se proveravati zdravstveno stanje ljudi i izbegavati aktivnosti u kojima učestvuje veći broj osoba – ističu iz sekretarijata i dodaju da se redovno isporučuju besplatni obroci za najugroženije.