Izdaja počinje u tajnim službama

Steže se obruč oko Čavezovog naslednika. Sjedinjene Države su protiv Nikolasa Madura i desetak njegovih zvaničnika prošlog četvrtka podigle optužnicu za „narko-terorizam”, već u petak se jedan od optuženih generala predao američkim vlastima, a dan kasnije spremnost da uradi isto nagovestio je i donedavni šef špijunskih agencija.

Amerika je zvanično optužila Madura za šverc droge, nudeći 15 miliona dolara za informaciju koja bi dovela do hapšenja lidera iz Karakasa i osuđujuće presude. Administracija Donalda Trampa, u pokušaju da smeni čavistički režim, već je uvela sankcije Venecueli i priznala tamošnjeg opozicionog lidera Huana Gvaidoa za legitimnog predsednika.

Osim protiv Madura, američka optužnica je podignuta i protiv desetak drugih venecuelanskih zvaničnika, uključujući donedavnog šefa tajnih službi Uga Karvahala. Kako saznaje Rojters, Karvahal je u subotu izrazio spremnost da se preda američkim vlastima i pregovara s njima o uslovima predaje. Kao prvi obaveštajac, bio je desna ruka šefa države, ali je prošle godine pao u nemilost i bio smenjen. Podržao je Gvaidoa i otišao u Španiju, ali ga je s druge strane Atlantika sačekala američka optužnica. Već tada je bio sumnjiv vašingtonskim vlastima, koje su od Madrida tražile ekstradiciju. Otkako je španski sud prošle jeseni odobrio izručenje, Karvahal je u bio bekstvu, ali se ispostavilo da je voljan da se preda tri dana nakon što je obelodanjena američka optužnica. Veruje se da će nekadašnji šef špijuna američkim tužiocima predati detaljne informacije o Čavezovom nasledniku, ali se još ne zna da li bi zauzvrat njegova kazna bila umanjena.

Još jedno lice sa optužnice, bivši general Kliver Alkala, već je u američkim rukama i od njega se, piše „Volstrit džornal”, očekuje da sarađuje u istrazi i pomogne da se izgradi slučaj protiv Madura i ostalih funkcionera. Alkala se u petak predao vlastima u Kolumbiji, a po njega su odmah došli agenti američke Agencije za suzbijanje narkotika i odveli ga u Njujork.

U poslednjem postupku vlasti u Vašingtonu prepoznaje se kampanja maksimalnog pritiska, kakva se vodi i protiv Irana, ali mediji prenose da su američki tužioci slučaj pripremali godinama. Ministar pravde Vilijam Bur istakao je da su Maduro i njegovi saradnici optuženi za pranje novca, kao i za to da su u saradnji s narko-kartelima i ostacima sad već rasformirane kolumbijske gerilske grupe Fark „preplavili Sjedinjene Države kokainom”.

Ovo je tek drugi put da je Amerika podigla optužnicu protiv stranog šefa države. Ranije se to dogodilo samo još 1988, u slučaju panamskog predsednika Manuela Norijege, koga su tužioci u Majamiju takođe teretili za trgovinu drogom. Američke trupe su krajem 1989. ušle u Panamu da bi Norijegu svrgle s vlasti, a on im se predao u prvim danima 1990. U Majamiju je osuđen na 40 godina zatvora, ali je kaznu odslužio delimično, posle čega je bio izručen Francuskoj i konačno Panami, gde je umro 2017.

Ukoliko i ne dovede do skorog Madurovog hapšenja, američka optužnica bi mogla da bude uvod u još teže sankcije ili stavljanje Venecuele na listu zemalja koje sponzorišu terorizam, na kojoj se već nalaze Severna Koreja, Sudan, Sirija i Iran. Amerika bi u ovom drugom slučaju došla u neobičnu situaciju da označi Venecuelu kao zemlju koja sponzoriše terorizam, a da sve vreme za legitimnog venecuelanskog predsednika priznaje Gvaidoa. Za razliku od SAD, Kanade, EU i većine latinoameričkih zemalja, koje u Maduru više ne vide šefa države, Rusija, Kina i Turska i dalje ne odustaju od njega.

Najveću podršku pružala mu je vlada sa Crvenog trga, koja je tokom vikenda objavila da većinski državni naftni gigant „Rosnjeft” prestaje s radom u Venecueli i prodaje tamošnju imovinu drugoj ruskoj kompaniji u stoprocentnom državnom vlasništvu. Dva strana ogranka „Rosnjefta” dospela su ranije ove godine pod američke sankcije jer su prekršili Trampov embargo i pomagali venecuelanskoj državnoj energetskoj kompaniji PDVSA da prodaje naftu Indiji i Kini. To je bio težak udarac, posebno ako se ima u vidu da je jedna od dve sankcionisane firme bila zadužena za prodaju nafte Evropi. Iz „Rosnjefta” su saopštili da moraju da zaštite svoje deoničare, u koje, osim ruske države, sa nešto više od 50 odsto udela u vlasništvu, spadaju i BP (nekadašnji „Britiš petroleum”) i Katar.