Seksizam u doba korone

Iako nam svakoga dana na smiren, odmeren i stručan način objašnjava ozbiljnost situacije izazvane virusom korona i pitanje pandemije, dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu, postala je predmet mizoginih napada na društvenim mrežama.

Osuđujući način na koji dokona čaršija komentariše izgled žene koja se svakodnevno trudi da nam pruži razumljive i adekvatne informacije o virusu korona, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenjuje da uvredljivi komentari predstavljaju oblik diskriminacije.   „Komentarisati izgled, frizuru i šminku nekoga ko nosi najveće breme ove krize je u najmanju ruku nepristojno i neukusno. To je još jedan od brojnih primera u kojima se žena omalovažava i vređa zbog fizičkog izgleda, bez obzira na znanje, stručnost i sposobnosti koje ima. Razumela bih da neko komentariše nešto što je dr Darija Kisić Tepavčević izjavila i što mu nije razumljivo. Zaista ne znam kako to treba da izgleda žena koja saopštava informacije o broju osoba koje su zaražene ili preminule od virusa korona, pa da bude u skladu sa našim standardima lepote. Da se pojavila neočešljana, nenašminkana ili neopeglane odeće, opet bi na sebe „navukla” zlurade komentare osoba koje imaju tu privilegiju da sede kod kuće i budu zaštićeni od virusa kojima se ova žena svakodnevno izlaže, jer je u kontaktu sa velikim brojem osoba. Ja smatram da bilo koja lekarka u ovoj situaciji ima pravo da izgleda neuredno, bez šminke i frizure i niko nema pravo da je osuđuje, jer spasava živote naših bližnjih. Ne postoji poseban kodeks pravila odevanja osoba u vanrednom stanju – to je stvar ličnog izbora svakog pojedinca”, izričita je Brankica Janković.

Ona rezignirano dodaje da se za  žene na javnoj sceni, i u redovnom i u vanrednom stanju, uvek traži objašnjenje više zašto se nalazi na nekoj poziciji i ko im pomaže da se penju karijernim stepenicama. Takvi komentari zaključuje Brankica Janković, učvršćuju seksističke stereotipe da žene na funkcijama ne mogu da imaju profesionalne kompetencije već su te pozicije rezultat njihovog izgleda ili ličnih veza za moćnim muškarcima.

„Kada lekari nešto izjave, niko ne komentariše njihovu frizuru ili sako koji su obukli, a kada se lekarka obrati javnosti, u fokusu komentara nalazi se njen dekolte, frizura ili šminka. Tužno je da  neko u ovoj situaciji uopšte razmišlja o tome da li se epidemiolog ili infektolog pojavio na pres-konferenciji isfeniran, a još je tužnije kada to javno komentariše”, zaključuje naša sagovornica.

I predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović osudila je napade i uvrede koje danima kruže u javnosti i na društvenim mrežama na račun dr Darije Kisić Tepavčević. Ona je istakla da su za svaku osudu svakodnevni izlivi seksističkih mizoginih napada na zamenicu direktora Instituta za javno zdravlje i ocenila da je u danima kada se borimo da sačuvamo život svakog građanina neumesno baviti se time šta je ko obukao.

Ona je dodala da je Darija Kisić Tepavčević profesionalac i žena sa ozbiljnim međunarodnim referencama i iskustvom koje je veoma značajno u situaciji u kojoj se nalazimo.

Stručnjaci koji se bave rodnom ravnopravnošću ističu da živimo u patrijarhalnoj kulturi u kojoj se žene posmatraju kao seksualni objekti, bilo da je redovno, bilo vanredno stanje. Većina medija pre će objaviti provokativne ili golišave fotografije ministarke nego slike iz njenog kabineta. I konzervativna nemačka štampa je, podsećanja radi, objavila slike Angele Merkel, snimljene na nudističkoj plaži u vreme kada je nemačka kancelarka imala 18 godina, dok su britanski tabloidi prikazali fotografije vojvotkinje Kejt Midlton kako se sunča u toplesu. Bez obzira na visinu položaja na kojem se nalaze i zakone kojima se štiti integritet i privatnost ličnosti, žene se u većini društava tretiraju kao seksualni simboli.