Šta posle pandemije

Jedan od ozbiljnijih korona-profitera je Soderbergov film „Zaraza”, snimljen pre desetak godina. Projekat koji je okupio izvanrednu glumačku ekipu prilično verno prikazuje scenario onoga što će se desiti deceniju kasnije (pandemija izbija u Kini, virus potiče od slepog miša, ubrzano se širi, ljudi se smeštaju po sportskim halama kao improvizovanim bolnicama, izbija panika u snabdevanju...), pa je otuda film dobio ne samo ogromnu novu gledanost, već je podstakao razne konspirologe da proizvode scenarije o pozadini čitave ove priče. Film ima i zanimljivu dozu političke korektnosti. Lik koga glumi Džad Lo i koji je jedini pobunjenik protiv zvanične naracije, prikazan je kao brutalni prevarant koji izmišlja navodne prirodne lekove i tako zarađuje ogroman novac ugrožavajući zdravlje ljudi. Time je unapred poslata poruka da su svi koji propituju aktuelnu verziju varalice i „teoretičari zavere”.

Ono što za sada nedostaje u aktuelnom scenariju jeste vakcina. U filmu se mesecima radi na njoj, a kada se konačno napravi, potreban je i duži period da se proizvede, dostavi do ljudi i da svima. I u našoj situaciji čujemo da nekoliko timova paralelno radi na njoj, ali da još ne mogu da procene kada bi se moglo doći do pozitivnog rezultata. Bil Gejts, doduše, već najavljuje kako će sam napraviti sedam fabrika za njenu proizvodnju, ali još nije izvesno ni da li će se do nje uskoro doći, ni kada bi mogla da uđe u upotrebu, kao ni koliko bi vremena trebalo da je svi dobiju. Jasno je, međutim, da će onaj ko je proizvede ostvariti ogroman profit, ali i da je stvorena atmosfera u kojoj ćemo, kao u filmu, svi pohrliti da nas što pre vakcinišu.

No, dok sve to traje, oprezniji ljudi pokušavaju da sačuvaju glavu i da osmotre kako se ovaj svet menja pod svim psihosocijalnim dimenzijama koje je kriza donela. Mnogo šta što znamo iz istorije nagoveštava silne razloge za brigu. Sve ovo se može posmatrati i kao masovan psihološki eksperiment koji poput hiperrijalitija stavlja milijarde ljudi u zatvoren prostor i posmatra kako se oni u takvim uslovima ponašaju. Pokušajmo ovde da ukažemo samo na neke vrlo zanimljive momente.

Prvo pravilo koje smo naučili iz ratova i velikih kriza prošlog veka jeste da vlade koje su u njima prigrabile nova i proširena ovlašćenja po pravilu nemaju nameru da ih se u potpunosti odreknu kad krize prođu. U ovom trenutku to se, pre svega, odnosi na masovno elektronsko nadgledanje, koje se uporedo s pandemijom širi po svetu, jednako u Kini kao i u Britaniji, na primer. Ova kriza će ostati upamćena u istoriji kao prvi slučaj masovne upotrebe svih oblika novih tehnologija, od robota, preko virtuelne realnosti, do brojnih instrumenata nadgledanja i praćenja ljudi, pri čemu se njihovi privatni podaci koriste bez gotovo ikakvih ograničenja.

Poseban problem je što su se s krizom najbolje izborile upravo one zemlje koje su najviše kršile prava svojih građana. Kina, Južna Koreja, Singapur, ali i Izrael, beleže odlične rezultate u kontroli i suzbijanju širenja kovida, kao i mali broj žrtava. No, metode koje koriste dobijaju orvelijanske razmere. Kina ima instalirane kamere ispred stanova onih koji se nalaze u izolaciji, barkodovi na telefonima određuju zdravstveni status ljudi, kamere sa 5G tehnologijom koje prepoznaju lica takođe nadziru kretanje i love neposlušne, algoritmi veštačke intelgencije u aplikaciji „vičet” definišu preporuke za dužinu izolacije i mogućnost (ne)kretanja. Od pre neki dan na ulicama su policajci sa specijalnim vizirima koji mogu da prepoznaju lica, identifikuju osobe i registruju povišenu temperaturu među posmatranim ljudima.

U Singapuru se koristi aplikacija „trejstugeder”, koja preko blutut signala između telefona registruje eventualne kontakte zaraženih s drugim osobama. U Južnoj Koreji koristi se kombinacija podataka o upotrebi kreditnih kartica, lociranja smartfona, snimaka kamera, kao i praćenih razgovora ljudi, da bi se napravila javno dostupna mapa kretanja zaraženih. U Izraelu tajna služba preko telefona prati kretanje onih koji bi trebalo da se nalaze u karantinu. U Poljskoj zaraženi imaju obavezu da instaliraju aplikaciju preko koje policija proverava da li su u karantinu.

Zahvaljujući efikasnosti koju je zbog tehnologije Kina pokazala u borbi protiv korone, njena meka moć je strahovito porasla globalno, posebno u Evropi. Narod Italije je beskrajno zahvalan za pomoć, kao i u Srbiji, a mnoge druge zemlje bi rado prihvatile iskustva i pomoć. No, kao i mnogo puta ranije u istoriji, otvaraju se pitanja da li je narod u Evropi spreman da zarad efikasnosti i bezbednosti prihvati i suzbijanje slobode, privatnosti i pune kontrole nad svojim telom.

Postoji opravdana bojazan da će mnoge države, ali i korporacije i odmetnuti delovi državne administracije, nastaviti da i posle korone koriste mehanizme nadgledanja i praćenja ljudi i da ih zloupotrebljavaju za razne nelegalne stvari. Čovečanstvo će sve više morati da se trudi da spreči pretvaranje Zemlje u Hakslijev „vrli novi svet”.

Naučni savetnik na Institutu za evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista