Dan posle pandemije

Broj novozaraženih virusom korona polako se stavlja pod kontrolu, a broj umrlih u najugroženijim područjima polako stagnira i opada. Glavne mere u suprotstavljanju virusu su već standardizovane, uglavnom prema kineskom iskustvu i modelu. Isto važi i za razne neophodne statistike i naučne metode prema sopstvenom ili globalnom raspoloživom iskustvu i verifikovanim dometima ove nezabeležene pošasti u novijoj svetskoj istoriji. Stekli su se osnovni uslovi za svođenje bilansa i utvrđivanje šteta, kako na nivou državnih i nacionalnih zajednica pojedinačno, tako i međunarodne zajednice i organizacija u celini. Iz ovoga se, naravno, izuzimaju ljudske žrtve kao nemerljiva šteta. Svi se slažu da „više ništa neće biti isto”. Za takvu ocenu već postoje određeni argumenti.

Šteta će biti različitih i u pogledu sadržaja i obima, počev od moralnih i etičkih do organizacionih, ekonomskih, političkih, geostrateških, i to bez izuzetaka za međunarodni poredak i sve manje-više relevantne činioce i subjekte međunarodne zajednice. Napredak za sada knjiže jedino farmakologija i medicina. Pošto su ovog puta najrazvijeniji (G20) znatno zahvaćeni virusom i trpe štetu, čak i oni „najneviniji”, koji su bili minimalno zahvaćeni ili nisu bili nikako, trpeće ekonomsku, političku i drugu štetu zbog prelivanja štetnih posledica u uslovima globalizacije i opšte međuzavisnosti koja dominira u međunarodnim odnosima danas. Uostalom, korona ovog puta nije amnestirala nikoga, čak ni sport.

Kada je reč o međunarodnoj zajednici i odnosima u njoj, o moralnoj i etičkoj šteti već je dosta globalno raspravljano zbog odsustva solidarnosti ili selektivno-sebičnog pristupa, već kako je gde i kako ko postupao, sa dosta poznatih činjenica. Sada je sigurno da će glavne štete biti u domenu poverenja u pristupu saradnji, tretmanu principa ravnopravnosti, sagledavanju zajedničkih interesa i ciljeva više subjekata, većih rezervi u pogledu međusobnog uvažavanja i poštovanja kod definisanja prioriteta državnih i nacionalnih zajednica. Moralne i etičke štete već su proizvedene, a one političke štete se proizvode i tek će ih biti, jer su se tretmanom solidarnosti odrazile na ukupna osećanja i trpljenja nekih značajnih zajednica (Italija, na primer). Geopolitika i „širi interes” to će teško, kako se to u žargonu kaže, ispeglati. To važi u prvom redu za subjekte sa složenom političkom anatomijom, kakva je npr. EU, čiji su bilansi i sanacija posledica već teme na dnevnom redu na moralnom (Italija, Španija i solidarnost), ekonomskom („korona-obveznice”, novi Maršalov plan, modifikovan budžet...), političkom planu (međusobni i odnosi Sever–Jug, poverenje, zajednički interesi, institucije, organizacija i funkcionisanje)...

Ekonomski bilansi i štete su već predmet analiza, klasifikovanja i sortiranja, političkih i naučnih predviđanja, u uslovima kada globalna ekonomska kriza već deluje. Sigurno je da će malo koji subjekt knjižiti plus u ekonomsko-socijalnoj sferi, sa izuzetkom nekih manje uticajnih sektora zbog iznuđenih specifičnih potreba (izrada i plasman medicinske opreme i sl.). Generalno, pad proizvodnje, plasmana roba i usluga, zaposlenosti, već ubedljivo proizvode štetu. Isto je i na socijalnom planu, s padom standarda, rastom nejednakosti, novim opterećenjima po svim socijalnim segmentima. Sledi neminovno ocena o daljoj sudbini već načete globalizacije i još dominantnog, ali narušenog i u praksi osporenog neoliberalnog koncepta. Ko bude mudro definisao nacionalni interes, efikasno sačuvao raspoloživu supstancu, prekomponovao privredu, uklopio komparativne prednosti i resurse, imaće veće šanse da brže stane na noge i obezbedi sanaciju i rast. Ovo važi i za Srbiju.

Globalna politička scena već je zaokupljena sukobom dva procesa: nezaustavljivim nastupom multipolarizma i nastojanjem da transatlanska zajednica sačuva globalnu dominaciju. Kovid 19 je to ogolio, jer kako objasniti da Kina u odnosu na transatlansku zajednicu dominira u odbrani od virusa i, sa Rusijom, u solidarnosti sa globalnim ekonomsko-političkim efektima, čak i u srcu te zajednice (Italija i dr.), a da istovremeno Zapad tome uporno suprotstavlja ekonomsko-političke sankcije, pritiske i dodatne rezerve za saradnju, kao mehanizme odvraćanja, ali vidljivo je, bez efekata na glavnu pretnju – kovid 19 i njegove posledice.

Geostrateški gledajući, najvažnija posledica efekata virusa korona na globalnom političkom planu jeste jačanje značaja i uloge države i nacionalnog suvereniteta s osloncem na istoriju, tradiciju, identitet. Na ovome će se bazirati buduće uobličavanje međunarodnog poretka i odnosa u njegovim okvirima, kao i dalja afirmacija civilizacijskih standarda i vrednosti. Liberalna ideologija moraće, uz nužnu korekciju individualizma, to da prihvati, kao i povratak na određeni državni intervencionizam. Moraće da prihvati i jednu Kinu van svog domena i dometa, kao svetsku silu s drugačijom političkom ideologijom i sistemom. Zatim Rusiju, Indiju, SAD koje se menjaju uz unutrašnja previranja, Evropu istorije, tradicije i nacionalnih identiteta i interesa. Jer korona sve to već sada čini neizbežnim u narednom periodu.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista