Život invalida u vreme izolacije

Zrenjanin – U ovim vremenima neprestano slušamo o problemu policijskog časa, karantina, izolacije. Retko ko je pomislio na termin celoživotne izolacije sa kojima se susreću neke osobe. Ova korona izolacija se računa u satima, danima i sigurno će proći, ali neki je žive ceo život.

„Mi možemo samo da se nadamo da će kad se ovo sve završi postojati veća želja svih za rešavanje problema i predrasuda sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom”, kaže Nenad Krbavac, aktivista u zrenjaninskom Udruženju paraplegičara Banata, i sam u invalidskim kolicima                                                                                                 

Nenad pojašnjava  da postoje različiti nivoi invaliditeta tako da je često utisak da je broj osoba sa invaliditetom daleko manji. Veliki broj osoba sa invaliditetom zbog problema i ograničenja nikuda ne ide i ne pojavljuju se u „stvarnom” životu. Mnogi su i pre ove izolacije bili u nekoj vrsti trajnog karantina tako da za njih ovo uobičajena realnost.

„Naravno, postoji jedan broj naših članova koji su, kao i drugi morali da se naviknu na nove okolnosti karantina a žive aktivno. Ipak, to je manji broj građana sa invaliditetom. I oni su se relativno lako prilagodili novoj situaciji, jer su kroz nju u dužem ili kraćem vremenskom intervalu već prolazili”, naglašava naš sagovornik i daje korisne savete.

„Ako želiš da se prilagodiš, treba sebi unapred da postaviš zadatke koje želiš taj dan da obaviš i dan na kraju bude kratak. Godinama unazad nakupilo se mnogo sitnih zadovoljstava, obaveza i nezavršenih stvari za koje sad imaš vremena. Budući da se bavim sportom, svakodnevno vežbam, a ostalo vreme provodim uz tv, internet, filmove, knjige i komuniciram sa prijateljima. Živim kao i drugi. Jedino što deo vremena provodim u nalaženju novih rešenja koje mi mogu unaprediti stepen rehabilitovanja i funkcionisanje u budućim vremenima posle korone”, predočava Nenad i ističe da nije izlazio iz kuće trideset dana. Kako ima dvorište olakšana mu je izolacija.

Prema njegovim rečima, sigurno da su se mnoge osobe sa invaliditetom susrele sa brojnim  dodatnim problemima.  Postojao je problem personalnih asistenata koji nisu mogli da se vrate od korisnika pre 17 časova, problem transporta i nabavke...

Nenad dodaje da ne može reći da mu nešto teško pada, jer se trudi da u svakoj situaciji nađe nešto lepo i to mu uglavnom uspeva. Pošto u normalnim okolnostima živi aktivno, najviše mu nedostaje druženje sa prijateljima i njihova pozitivna energija.

„Teško je reći kako vanredno stanje utiče na osobe sa invaliditetom, sve je individualno. Postoje mnogi koji su ceo život u ovakoj i goroj izolaciji i verovatno oni nemaju problem sa novonastalom situacijom. Postoje i oni, među kojima sam i ja, koji su ovo prihvatili kao nešto kroz šta se mora proći. Možda nam je i lakše, jer smo već prolazili nešto slično. Neki i više puta. Verovatno postoje i oni koji kriziraju, ali mislim da ih je relativno malo i da će shvatiti da će i ovo proći.