U izradi čak 70 vakcina

U ovom trenutku naučnici širom sveta rade na razvoju čak 70 vakcina za koje smatraju da mogu da pomognu u sprečavanju širenja virusa korona. Od tog broja minimum pet je već u fazi kliničkog ispitivanja, a nije neočekivano da se već za tri do šest meseci pojave prvi rezultati njihovog dejstva. Kako procenjuje Bojan Trkulja, direktor Udruženja inovativnih proizvođača lekova INOVIA, to neće značiti da će vakcina biti spremna za širu primenu, jer je potrebno da prođe određeno vreme da se rezultati njenog dejstva dobro analiziraju. Da bi mogla da se primenjuje u širokoj populaciji, ona mora da bude potpuno efikasna i bezbedna. Zato je realnije očekivati da će se ona na tržištima u svetu pojaviti tokom 2021. godine. Interesantno je da su se inovativne kompanije dogovorile da vakcine budu neprofitabilne, odnosno da će koštati samo onoliko koliko je stvarna cena njihove proizvodnje. To znači da će biti dostupna svim zemljama.

– Ostaje pitanje koja će od onih koje se ispituju biti najefikasnija i najbezbednija za upotrebu. A biće potrebno i neko vreme da kompanije pripreme dovoljan broj doza, kao i da dobiju sva odobrenja regulatornih tela. Zemlja će morati da pravi prioritete pre nego što bude u prilici da vakciniše celu populaciju. Onog momenta kada se vakcina pojavi bez obzira na to u kojoj zemlji i koja je kompanija to uradila, ona će biti na raspolaganju svima. Ako se pojavi više vakcina, zemlje će birati koju će da naruče – pojašnjava Trkulja za „Politiku”.

Naš sagovornik naglašava da u ovom trenutku ne postoji specifična terapija za virus korona i da se trenutno ispituju lekovi koji se koriste kod drugih bolesti, a po svom mehanizmu dejstva pokazalo se da mogu da pomognu kod određenog broja pacijenata koji su zaraženi kovidom 19. Tu se pre svega misli na lekove koji su korišćeni protiv ebole, hepatitisa C, kao i mononukleunska antitela koja deluju na takozvanu citokinsku oluju koja nastaje usled imunog odgovora infekcije u organizmu, lekovi koji blokiraju ulazak virusa u ćelije...

– Mnogo je lekova koji su sada u domenu kliničkih ispitivanja za kovid 19, a koji se primenjuju kod drugih bolesti i koji mogu da budu pomoćna terapija, sve dok se ne pojavi lek koji će biti specifičan samo za ovaj virus. Kliničke studije su u toku. Pravljenje novog leka traje dugo, često više od 10 godina, ali ovde postoji nada da će proces biti brži. Postoji velika saradnja između regulatornih tela, farmaceutske industrije, naučnih, stručnih i akademskih krugova. Cilj je da se za najkraće moguće vreme dobiju najbolji mogući rezultati koji će potvrditi da li je nešto efikasno i bezbedno – dodaje Trkulja.

(Foto EPA-EFE/Hotli Simanjuntak)

U trenutku kada se pojavi vakcina, a epidemiološka situacija s kovidom 19 i dalje bude napeta, proizvođač će najpre opskrbiti potrebe stanovništva svoje zemlje, smatra profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog. To znači da mala Srbija neće biti među prioritetima. Prve vakcine će, po njegovim predviđanjima, najpre napraviti Kina, SAD ili Francuska.

– To znači da će se prvo vakcinisati građani zemlje koja proizvodi vakcine, a višak će izbaciti na tržište. Ako bi se desilo da epidemiološka situacija bude povoljna i da je već protutnjao i drugi talas i da je kolektivni imunitet visok, a da se očekuje da treći talas epidemije neće biti poguban, onda interesovanje za vakcinu može da opadne. Onda će ti proizvođači odmah da ponude doze i ostalim zemljama. Mi sigurno nismo na listi zemalja koje će prve dobiti vakcinu – ukazuje Radovanović za „Politiku”.

On kaže da bismo morali da se strpimo barem još nekoliko meseci dok se ne pojave viškovi vakcina u proizvodnji.

– Političari iz Evrope sada stalno daju izjave da će se vakcina pojaviti krajem godine. Ali to niko ne zna. Ako se mnogo ubrzava, rizikuje se da li će vakcina biti bezbedna i efikasna. To je prilično opasno. Dragoceno iskustvo imamo sa SARS-om gde je nekoliko kompanija počelo da radi na izradi vakcine ali su odustali kada je bolest iskorenjena zahvaljujući protivepidemijskim merama. Tada su uočene neke negativne reakcije na ispitivanjima na životinjama. Zato treba biti oprezan. Realnije bi bilo da vakcina stigne na proleće ili leto iduće godine – kaže dr Radovanović.

On dodaje da će nama biti najvažnije da budu vakcinisani stariji od 65 godina i „eventualno hronični bolesnici”. Njegovo mišljenje je da će se potreba za vakcinacijom smanjiti ukoliko se u međuvremenu pojavi efikasan lek protiv kovida 19. A dok se to ne dogodi građanima, kako kaže, ne preostaje ništa drugo nego da poštuju preventivne mere – održavanje lične higijene i socijalne distance.