Korona umanjila doznake za petinu

U Salvadoru i Hondurasu petinu, a na Haitiju trećinu bruto društvenog proizvoda čine doznake iseljenika, ali siromašne zemlje više ne mogu da računaju na ovoliku pomoć svojih državljana u inostranstvu.

U razvijenim zemljama pandemija virusa korona potpuno je poremetila rad restorana, hotela i građevinske industrije, a kako su u tim granama uglavnom zaposleni stranci, oni sad u domovinu šalju znatno manje novca. Prema izveštaju Svetske banke, doznake će sa 554 milijarde dolara u 2019. spasti na 445 milijardi dolara ove godine. Pad od 20 odsto je dosad nezabeležen. Čak i za vreme svetske ekonomske krize 2008–2009. iznosio je oko pet odsto. To će produbiti krizu u slabo i srednje razvijenim zemljama, dok bi za porodice koje su se oslanjale isključivo na pare rođaka u emigraciji moglo da znači pravu katastrofu, ocenjuju ekonomisti Svetske banke.

Jug i Istok ostaju bez dela pomoći upravo kad im je najpotrebnija, jer je epidemija pogodila i njihove privrede, a predviđa se da će ove godine ostati i bez 37 odsto direktnih stranih investicija (koje su svakako bile manje od doznaka u 2019).

Kako piše u izveštaju, najveći pad u transferu para osetiće Evropa i centralna Azija (27,5 odsto), gde je Ukrajina prošle godine bila najveći primalac, a i Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan su dobijali milijarde dolara od pečalbara u Rusiji.

U Latinskoj Americi se predviđa umanjenje od skoro 20 odsto. Prema pisanju „Los Anđeles tajmsa”, Oko 28 miliona građana ovog regiona radi u inostranstvu i uobičajeno je da obezbeđuju makar polovinu sredstava za život svojih porodica koje su ostale u domovini. Ipak, mnogi Latinosi su zbog mera predostrožnosti od zaraze ostali bez posla ili su prešli na skraćeno radno vreme u Sjedinjenim Američkim Državama, jer je u njihovom sektoru nemoguće raditi od kuće. Više nema mnogo para koje mogu da pošalju u otadžbinu. Za njihove familije južno od reke Rio Grande to će u izvesnom broju slučajeva značiti da ostaju bez bilo kakvih prihoda. U državama kao što je Salvador nametnut je strogi karantin, pa na posao ne idu ni oni koji su ga dosad imali, dok su s gašenjem turističkih atrakcija u Brazilu stanovnici favela ostali bez prilike da zarade kao ulični prodavci.

Kad je reč o latino-imigraciji u Americi, makar jedan njen deo ne mora da brine za posao. Za zaposlene u poljoprivredi stvari se nisu mnogo promenile, jer je berba voća i povrća proglašena esencijalnom delatnošću i nije prekidana zbog pandemije. Već na početku izbijanja zaraze Stejt department je prestao da prima zahteve za radne vize, ali je napravljen izuzetak za sezonske radnike u poljima. Ni ovonedeljna uredba predsednika Donalda Trampa kojom se u narednih 60 dana zabranjuje useljenje u SAD ne odnosi se na strance koji konkurišu za dobijanje privremenih radnih dozvola, šti su uglavnom nadničari na farmama.

Agro-biznis spada u najveće protivnike antiimigrantske politike sadašnje vlade, jer se decenijama oslanjao na ilegalne doseljenike iz Meksika i Centralne Amerike, da bi se u poslednje četiri godine suočio s manjkom radnika. Zbog strogih kontrola na granici, pojačane aktivnosti imigracionih službi i učestale deportacije, broj doseljenika bez dokumenata drastično je opao, pa je opala i ponuda radne snage u industriji hrane. Administracija u Vašingtonu je morala da odgovori na pritisak proizvođača, pa iako nije odustala od proterivanja ljudi bez papira, ipak je pristala da odobrava vize za sezonski rad, uglavnom stanovnicima severnog Meksika. Tako su gastarbajteri zamenili ilegalce.

Tramp je ukazom o privremenoj zabrani useljavanja želeo da sačuva domaće uposlenike od strane konkurencije, ali mu nije bilo teško da napravi izuzetak za sezonske radnike, pošto Amerikanci svakako nisu zainteresovani za naporan i slabo plaćen posao na njivama i u klanicama.