U znaku lopte

ZONE KULTURE I FUDBALA

Od našeg dopisnika
U žiži evropskog prvenstva u fudbalu koji se združeno održava u Austriji i Švajcarskoj, kulturna ponuda je takođe tesno vezana za „najvažniju sporednu stvar na svetu“. Najavu onoga što se trenutno dešava na austrijskoj kulturnoj sceni imali smo prilike da vidimo već u direktnom prenosu tradicionalnog novogodišnjeg koncerta iz Beča: dirigenta Žorža Pretra sa pištaljkom koja je „oglasila“ završni valcer, članove Bečke filharmonije ogrnute šalovima austrijskog nacionalnog tima i Harangozinu fudbalsku papazjaniju za članove baletskog ansambla Štatsoper. 

Sve od zimus, umetnički program Austrije, namenski i intenzivno, svakim danom postaje sve više obojen fudbalom. Polovinom maja, na bečkom stadionu Gerhard-Hanapi premijerno je izveden performans „Čudo iz Kordobe“ švajcarskog umetnika Masima Furlana koji je u svojoj koreografiji prožetoj neverovatnom autentičnošću telesne dinamike jednog fudbalera, bez lopte i „suigrača“, „otplesao“ ulogu nekadašnje zvezde austrijskog fudbala Hansa Krankla na legendarnoj utakmici iz 1976. u kojoj je Austrija pobedila tadašnjeg svetskog šampiona Nemačku sa 3:2. Furlani nije imao razloga da se plaši poraza svog performansa – pomenuta utakmica ima takav kultni status u Austriji da je bilo prosto nemoguće očekivati da će publika na predstavu odreagovati negativno.

Upravo zahvaljujući Evropskom prvenstvu u fudbalu, američki fotograf Spenser Tunik došao je na ideju da izabere Beč za još jedan od gradova u kome je „svukao“ gotovo dve hiljade ljudi za potrebe svoje serije masovnih aktova. Ovaj hepening se odigrao 11. maja na sveže renoviranom stadionu Ernst-Hojpl (na kome će se igrati finale), a jedan deo obnažene mase, ovekovečen je sa loptama koje su pokrivale njene genitalije.

Još jedan umetnički eksperiment vredan spominjanja doživeo je svoju austrijsku premijeru šestog juna u festivalskoj dvorani Sant Peltena (Donja Austrija), veče pred zvanično otvaranje Evropskog prvenstva. Fudbalska opera „Playing away“ britanskog kompozitora Benedikta Mejsona za koju je libreto napisao Hauard Brenton, naručena je još 1994. za minhenski Bijenale, a za potrebe ovogodišnjeg fudbalskog prvenstva, dodata joj je video projekcija u kojoj se pojavljuju članovi austrijske fudbalske asocijacije kao i neki od ovdašnjih političara. 

Četiri austrijska grada u kojima se igraju mečevi prvenstva – Salcburg, Beč, Klagenfurt i Insbruk – otvorila su uoči početka prvenstva svoje „zone kulture“. Na programu su kabare, pozorišne predstave, džez i rok koncerti, di džej sešni, živa ili video-izvođenja klasične muzike, multimedijalne instalacije, performansi, modne revije, dizajnerske radionice i izložbe.. Na „milji kulture“ koja ustvari broji nekoliko stotina milja, obale reka, mnogobrojne zgrade i mostove sva četiri grada, krasiće video-projekcije i svetlosne instalacije.

U Salcburgu se na prostoru između reke Salzah i starog grada dnevno održavaju „igre svetla i vode“, praveći konkurenciju „vodenim igrama“ dvorca Helbrun. Ovaj spektakl je upotpunjen eksperimentalnim muzičkim ostvarenjima salcburških kompozitora i dizajnerskim radovima lokalnih umetnika. Institucija MUZA (Muzej po potrebi) koja će čitavog juna ostati sinonim za kulturna dešavanja na bečkom Karlsplacu, promoviše mlade austrijske umetnike. Kolekcija MUZE u međuvremenu broji 16.500 ostvarenja 3.000 umetnika. Pored klasičnih izložbi, MUZA nudi i takve sadržaje koji bi trebalo da podignu svest o jednakosti polova, o ljudskim pravima, toleranciji i socijalnim temama. Jedan od takvih projekata je muzički kabare „Dvanaesti čovek je žena“ Dirka Belinga koji se u šest termina igra na sceni bečkog Anatomi teatra.

Među najavljenih stotinak dešavanja, najneobičniji je fudbalski meč pravih robota koji će se održati na Karlsplacu, a uzbuđenje je zagarantovano i na koncertu pištaljki sa slikarem „krvavih orgija“ Hermanom Ničom, na nizu tematski prigodnih izložbi... I naravno, da slika bude kompletna, u fudbalsko prvenstvo se umešala i crkva koja poziva fanove na „fudbalsku misu“ u jezuitsku crkvu Svetog Avgustina.