Sukob Asada i najmoćnijeg tajkuna

„Ko bi ikada pomislio da će obaveštajne službe jednom upasti u kompanije Ramija Mahlufa, koje su im tokom rata bile glavna podrška i pokrovitelj?”

Sve ostalo što je najpoznatiji sirijski tajkun izgovorio u melodramatičnom javnom obraćanju svom rođaku i predsedniku države Bašaru el Asadu možda bi valjalo proveriti. Ali ova Mahlufova rečenica apsolutno stoji. Donedavno, niko ne bi pretpostavio da će nastati razdor između sirijskog režima i njegovog ključnog finansijera. Razlozi za to ni sada nisu jasni: nagađanja spominju sve, od poslovnih ambicija Asadove žene Asme, kojima je navodno potrebno da se oslabi nepregledna Mahlufova poslovna imperija, preko svađe među sirijskim klanovima oko raspodele novca kojeg je sve manje i za lično bogaćenje i za funkcionisanje države, do sukoba između Rusije i Irana oko sirijskih resursa kojima žele da naplate svoju pomoć režimu u ratu.

Prvi znak da se nešto pokvarilo u odnosima Asada i Mahlufa bila je glasina krajem prošle godine da je tajkun smešten u kućni pritvor uz zahtev da se odrekne kontrole nad sirijskom telekomunikacionom kompanijom, koja važi za najveći izvor prihoda države otkako je izbio oružani sukob 2011. godine. Konkurenciju „Sijatelu”, kaže dalje ta priča, osniva Asma, koja je pre udaje za predsednika bila investiciona bankarka u Londonu.

Onda je prošlog četvrtka i u nedelju Mahluf na „Fejsbuku” objavio snimke u kojima Asada moli za pomoć pošto bezbednosne snage hapse njegove zaposlene na „nehuman način” tražeći od njega da se povuče s čela svojih kompanija i da plati ukupno 300 miliona dolara na ime nepodmirenog poreza. Za tu svotu je, prenose Al Džazira i „Nju Arab”, rekao da će je, premda je „nepravedna”, dati, za šta mu rok ističe danas, ali samo Asadu lično, ne i „klikama”. Takođe je kazao da svoje poslove neće prepustiti drugima. Ako su Mahlufove tvrdnje i prethodna govorkanja tačni, ovaj recept je nalik onom koji je 2017. godine primenio saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman. U to vreme, kad je država već osećala manjak novčanog priliva zbog niske cene nafte, on je zatvorio neke od rođaka i najbogatijih ljudi u svojoj zemlji, koji su oslonac režima, ali se sumnjalo da su bliski prinčevim protivnicima u dvorskim klanovima. Optužio je pritvorene bogataše za korupciju sve dok od njih nije dobio astronomske svote, pominje se oko 100 milijardi dolara, kao neku vrstu vansudskog poravnanja isplatom novca navodno stečenog korupcijom ili, grublje rečeno, kao otkup iz zarobljeništva. Veruje se da je prestolonaslednik time za sebe iznudio i njihovu podršku.

Popularna teorija glasi da se Mahluf našao na meti zbog toga što je novca u Siriji sve manje. Rat još ispumpava pare iz budžeta, zemlja je opustošena, a Zapad neće da uloži u njenu obnovu. Mahluf se na „Fejsbuku” žalio Asadu i na porez na profit od 50 odsto koji je nametnut sirijskim kompanijama, što takođe može ukazivati na potrebu režima da puni svoju ispražnjenu kasu.

Za Iran, jedan od dva Asadova pokrovitelja, izraelski mediji već neko vreme pišu kako su mu američke sankcije toliko iskasapile finansije da sve teže plaća strane milicije i režime koji su mu bliski. Drugi zaštitnik sirijskog režima – Rusija, takođe je pod zapadnim sankcijama, naftu može da izvozi, za razliku od Irana, ali je njena cena pala na nivo kritičan po kase država koje, poput ruske, dobrano zavise od prodaje energenata. I obustava izvoza žitarica iz Rusije udariće na njen džep. Čak i pre tih problema, Rusija i Iran, kako su navodili bliskoistočni mediji, ispod stola su obarali ruke oko toga ko će dobiti udeo u preostalim sirijskim resursima, između ostalog i u telekomunikacionom.

Mahluf se, navodno, našao zatečen između ovih vatri. Njegova porodica, s kojom je Asad krvno povezan preko svoje majke, odavno slovi za možda najmoćniji klan u Siriji nakon predsednikovog. Spekulisalo se, pisao je „Fajnenšel tajms”, da kontroliše oko 60 odsto sirijske privrede preko svojih poslova, među kojima se, osim telekomunikacija, ističu i nafta, nekretnine i građevinarstvo. Pratile su ga glasine da mu mnogi biznismeni plaćaju da bi mogli da razviju svoje firme i da je on samo paravan za Asada. Pre rata njegovo bogatstvo je procenjivano na pet milijardi dolara. „Gardijan” spominje i procenu prema kojoj je njegova finansijska težina dvostruko veća, ne precizirajući otkad ona potiče i da li to znači da je Mahluf svoje bogatstvo tokom rata i uvećao.

Pod američkim sankcijama je od 2008, zbog navodne upletenosti u korupciju, dok ga je Evropska unija stavila pod embargo 2011. godine, tereteći ga da finansira sirijski režim. Spominjan je i u „Panamskim dokumentima”. Iz Saudijske Arabije su ga prošlog meseca optužili i za krijumčarenje droge, pošto su tvrdili da su zaplenili 44 miliona pilula amfetamina, koje su iz Sirije navodno unete u tovaru s logom jedne Mahlufove kompanije.