I do 3.000 mrtvih dnevno u Americi

I pored toga što podstiče savezne države da se vrate uobičajenom životu, vlada u Vašingtonu procenjuje da će u narednim nedeljama u Americi svakog dana biti oko 200.000 zaraženih virusom korona i 3.000 mrtvih od kovida 19.

Prema internom dokumentu u koji je „Njujork tajms” imao uvid, Bela kuća očekuje dramatičan porast broja obolelih do kraja meseca. Dosadašnji dnevni prosek je oko 1.750 preminulih i 25.000 inficiranih. Predsednik Donald Tramp je u nedelju u intervjuu za „Foks njuz” izjavio da se očekuje da 100.000 ljudi izgubi bitku protiv korone, ali je njegova javna procena manja od onoga što se predviđa u vladinom dokumentu. Skoro 70.000 Amerikanaca već je podleglo ovoj bolesti.

Iako je sedam nedelja u vanrednoj situaciji, Amerika se nosi s najvećim brojem zaraženih na svetu – 1,2 miliona. Deo javnosti strahuje kako će stvari izgledati ubuduće s obzirom na to da se ekonomija ponovo pokreće. U mnogim saveznim državama ljudi se polako vraćaju na posao i pored porasta broja obolelih. Fabrike, restorani i prodavnice otvaraju se ovih dana uz mere opreza, mada lekari upozoravaju da i dalje nema kolektivnog imuniteta i da se ništa nije promenilo od sredine marta, kad su uvedeni rad od kuće i fizičko distanciranje. Više se očekivalo od izolacije, koja je u najboljem slučaju zaravnala krivu novozaraženih, ali nije drastično umanjila njihov broj.

Da li će ponovo dozvoliti stanovnicima da se okupljaju, na svakom guverneru je da samostalno odluči, ali je jasno da su niži nivoi vlasti pod pritiskom federalne administracije da stvari što pre vrate u normalu. Ovo je izborna godina i Tramp je zabrinut da će ga glasači okriviti za usporavanje ekonomije, koja je dosad bila njegov najveći adut. Pre izbijanja epidemije Amerika je imala maksimalnu zaposlenost, da bi u poslednjih nekoliko nedelja 30 miliona ljudi ostalo bez posla.

Ponašanje tokom epidemije u velikoj meri je i političko pitanje, pošto su mnogi glasači Republikanske stranke ubeđeni da je strah od zaraze preteran, pa zahtevaju da se sve vrati na staro. Jedan broj njih veruje da su liberalni mediji prenaduvali opasnost, što su u početku tvrdili i Tramp i omiljena televizija njegovih podržavalaca Foks njuz. Iako su i predsednik i medijska imperija Ruperta Mardoka donekle izmenili ploču, stavovi njihovih birača i gledalaca u znatnoj meri su nepromenjeni. I danas društvenim mrežama kruži teorija da institucije i demokrate namerno uvećavaju broj preminulih da bi Trampovu vladu prikazali kao nesposobnu. Često je za krajnje konzervativne Amerikance neprihvatljivo da slušaju vladina naređenja, pa ni preporuku da u javnosti nose masku. Nisu hteli da se pokriju ni demonstranti koji su se krajem prošlog meseca pobunili protiv izolacije u Mičigenu, uživajući podršku šefa Bele kuće. U ovoj državi je u petak mušterija u tržnom centru ubila čuvara posle prepirke oko toga da li mora da prekrije nos i usta. Vlasti u Oklahomi odustale su od uredbe o obaveznom pokrivanju nakon što su pojedini kupci i gosti restorana pretili prodavcima i ugostiteljima zbog insistiranja na ovoj meri opreza. I republikanski guverner Ohaja Majk Devajn povukao je ukaz o maskama, jer je, kako je istakao za Ej-Bi-Si njuz, shvatio da mnogi stanovnici ne žele da slušaju verujući da vlada ne može da im naredi tako nešto. Ima i onih koji oklevaju iz sasvim drugih razloga. Kako javlja Si-En-En, pojedini mladi Afroamerikanci znaju da izazivaju podozrivost čim izađu na ulicu, pa izbegavaju da stave masku koja im prekriva pola lica i zbog koje izgledaju još sumnjivije.