Virus korona gura Evropu u siromaštvo

Evropsku uniju (oko 513 miliona stanovnika) sa epidemijom virusa korona ovog proleća sustiže bauk dugotrajne nemaštine, slute ovih dana istraživanja američke konsultantske kuće „Mekinsi” i briselskog Instituta Brojgel.

Prema „Mekinsiju”, gotovo 59 miliona zaposlenih u EU rizikuje da već ovog proleća trajno izgubi radno mesto zbog posledica karantina. U Brojgelu procenjuju da skoro 100 miliona ljudi u 21 državi EU nema dovoljno ušteđevine u banci da u slučaju finansijske nužde namiri osnovne dvomesečne izdatke (za hranu, komunalije, kiriju, i rate kredita).

Posledice virusa korona po profil evropskog tržišta rada ove i narednih godina nepredvidive su. Bilo kakvo produženje karantina posle leta (u slučaju novog talasa epidemije) podiglo bi nezaposlenost u EU na 11,2 odsto, bez šanse za stabilizaciju sve do 2024. godine, upozoravaju ova dva istraživanja.

Te sumorne procene stižu u trenutku kad je Brisel obnarodovao da je EU ušla u period dramatičnijeg zamiranja privrede, goreg od onog iz prethodne ekonomske krize – sredinom prošle decenije.

A tada, nakon najveće globalne finansijsko-ekonomske krize posle Drugog svetskog rata, Evropskoj uniji je trebalo punih deset godina da koliko-toliko normalizuje tržište rada. Pritom, Španija, Portugalija i Grčka ni dan-danas nisu uspele da povrate stepen zaposlenosti od pre 2008. godine, dok je radna snaga „severnjačkog tabora” EU mnogo brže uspela da ponovo stane na svoje noge, navodi „Mekinsi”.

Ovog puta, milioni Evropljana su mesec-dva nakon izbijanja pandemije već na ivici egzistencije. Bez jedne plate, 29,6 miliona Evropljana nema dovoljno novca da nabavi neophodnu hranu i plati komunalije. Bez dva redovna mesečna lična dohotka, broj stanovnika EU koji nemaju za osnovne potrebe (bez kirije i rata kredita) skače na 41,6 miliona, navodi Institut Brojgel, koji je analizirao imovinsko stanje 342 miliona ljudi u 21 državi EU.

Nova nemaština u EU opet nosi i geografski pečat. Egzistencijalno bezizlazna situacija, bez dve redovne plate, pogodila bi šest odsto populacije Malte, Holandije i Austrije, ali, istovremeno, više od 30 odsto stanovništva Grčke, Slovenije, Letonije, Litvanije i Hrvatske, otkriva Brojgel.

Ako ostane bez jedne plate, 17,4 odsto stanovnika EU nema na ličnom računu u banci dovoljno za hranu i komunalije. Bez dva dohotka, procenat onih koji bi bili u „egzistencijalnoj dubiozi” skače na 25 odsto. Dovoljno bankarske ušteđevine da pregura dva meseca „van platnog spiska” nema 70 odsto stanovništva Letonije, i oko 11 odsto Holanđana.

U neizvesnoj ekonomskoj situaciji izazvanoj pandemijom virusa korona, finansijska pomoć države od ključnog je značaja za milione Evropljana, zaključuje Institut Brojgel. Koliko će Brisel novcem iz zajedničke evropske kase pomoći državama članicama i njihovim stanovnicima u rvanju s privrednim posledicama epidemije, za sada još nije jasno zbog ogromne nesloge oko toga kakav bi tačno finansijski oblik trebalo da ima združena akcija. Evropska komisija najavila je da će tim povodom do kraja maja izaći sa zaokruženim planom. U međuvremenu, Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke ( ECB), rekla je da će u tekućim vanrednim okolnostima ustanova koju predvodi svim raspoloživim finansijskim oruđima tražiti i naći način da pomogne privrednom oporavku evrozone.