Kad dirigent volontira

Kad dirigent stane naspram orkestra i raširi ruke, mora da bude sposoban da zagrli ceo svet, siromašne i bogate, bolesne i zdrave, a Gabrijel Felc, šef dirigent Beogradske filharmonije je svojim postupcima dokazao da ima tu snagu. U periodu pandemije virusa korona Felc boravi sa svojom porodicom u Nemačkoj, gde je takođe generalni muzički direktor Dortmundske opere i šef dirigent Dortmundske filharmonije. Svi koncerti su otkazani, a on vrlo dobro može da proceni kako je sada u Nemačkoj, u kakvom su položaju njihovi muzičari i da sagleda sve svoje aktivnosti. Felc je i pijanista koji je u tom svojstvu često nastupao zajedno sa filharmoničarima. U ovim teškim danima poželeo je da pomogne ugroženima i evo šta se dogodilo.

– Moram da budem optimističan, zato sam shvatio da hoću da budem od pomoći drugima. Volontersko društvo iz Dortmunda me je angažovalo u nabavci životnih namirnica za neku od ugroženih porodica i odmah sam se uključio u akciju. Kada sam pogledao ime te familije koju su mi dodelili i video prezime Riđić pomislio sam: „Pa to je srpska porodica!”. Sada, svakog petka idem u nabavku životnih potrepština za Valentinu Riđić, koja živi na oko 20 kilometara od Dortmunda. Ona je 24 sata u kući, jer je jedan od njenih sinova u invalidskim kolicima. Violeta je iz Hrvatske, a njen muž iz Srbije. Najbolje je to što možemo da govorimo na srpskom, a njihov sin Filip je veliki „fan” klasike. Za njega sam jednom prilikom pripremio i poklon: disk koji sam snimio sa Betovenovom muzikom. Mi, muzičari, u lošim vremenima ne možemo samo da sedemo i čekamo povratak u normalu – kaže Gabrijel Felc, koji je na dužnost šefa dirigenta BF stupio od sezone 2017/2018. i tada obećao da će naučiti srpski iz poštovanja prema orkestru i sredini u kojoj radi.

Danas uspeva da govori i da piše na našem jeziku. O vremenu virusa korona trenutno u Dortmundu, kad je reč o umetnicima, ovako svedoči:

– U Nemačkoj je situacija u kulturi teška. Isto važi i za restorane, hotele i mnoge druge profesije, ali posebno za kulturu. Nijedan orkestar ne može da nastupa, a ovde govorimo o 20 procenata svih orkestara sveta. Kakva tragedija! U digitalno vreme su nam potrebne stvarne stvari kao što su akustična i živa muzika. Muzika od ljudi za ljude – bez striminga! Ona uživo predstavlja spoj različitih i najfinijih emocija, jer počinje tamo gde reči prestaju. Stvarna situacija u Nemačkoj u ekonomskom smislu je takva da su muzičari koji imaju državnu platu, pomoć gradova ili neki drugi vid podrške Nemačke vlade, uključujući i mene, sigurni u finansijskim aspektima. Međutim honorarci, solo izvođači, nezavisni muzičari, glumci, pevači i drugi su u velikim problemima. Ko može sebi da obezbedi finansijsku podršku koja će postojati pola godine, bez priliva sredstava? Niko i ne govori o moralnoj šteti, opasnim depresijama, samo se pominje ostajanje kod kuće. Ljudi oko mene su tužni i anksiozni. Mnoge biografije umetnika će se promeniti zbog ovog virusa.

Upitan kako je doživeo rad i život u našoj prestonici i muzičare BF Felc odgovara emotivno:

– Ima previše stvari da bih sve nabrojao. Beograd je sada moj drugi dom. Volim Beogradsku filharmoniju, zajedničke koncerte, sve kafiće i restorane, srpsku hranu, ljubazne ljude, reke, mnoge zgrade ali i pejzaž širom Srbije ili Novog Sada na primer. Moj srpski je još veoma spor i smešan ali sviđa mi se i dobijam sa svih strana podršku i poštovanje. Navešću jednu komičnu situaciju, a to je bio moj „individualni prevod” tridesetdvojke, kada sam izgovorio pogrešno „tridesetdevojke”. Inače ovaj izraz se odnosi na vrednost note, kao što su četvrtina, osmina, šesnaestina. Možete zamisliti reakciju čitavog orkestra. Naglasio bih na kraju da sam vrlo zahvalan za svoj život. Privilegovan sam. Moj dirigentski rad traje više od trideset godina. Kada se ova kriza završi, samo želim ponovo da vidim svoje orkestre, kolege, prijatelje i da dirigujem. Koju vrstu muzike? To mi nije važno.