Okovana moda

Haljina koju nosi manekenka, svetluca i zvecka, šapuće i škripi, govori više jezika: od onog ekskluzivnog za poziranje pred fotoaparatom i za šetnju po modnoj pisti, do onog mehaničkog sa tonovima iz mehaničarske radionice. Dizajner je skovao plan: umesto komada tkanine on koristi komadiće metala ili plastike, umesto igle i konca on koristi žicu i klješta. Od malih, istovetnih kvadratića, na primer aluminijuma, dimenzije 5x5cm, pravi ekskluzivni model, povezujući deliće u celinu uz pomoć vezivnog tkiva u obliku savitljive žice.

Moglo bi se pomisliti da ovakva haljina žulja i bode kožu, ali ne, ona se povinuje pokretima tela, jer je dovoljno prilagodljiva i elastična da ne proizvodi negativne efekte pri korišćenju. Uostalom, Pako Raban ne bi bio modni dizajner svetskog renomea da nije imao na umu tako bitnu stvar kao što je udobnost pri nošenju haljine.

Ovaj eksluzivni model bio je hit krajem šezdesetih godina prošlog veka, u vreme tzv. spejs-ere, kada je šetnja kosmonauta po Mesecu bila tako očaravajuća. Nije bilo šanse da i Zemljani ne dožive nešto novo, uzbudljivo i nezamislivo do tada.

Naravno da ovaj model nije bio za šetnju po ulici, ali za izlazak u noćni provod, svakako je bio. U to vreme bila je moderna disko-muzika, a ona je najbolje zvučala uz sveopšte svetlucanje kako u enterijeru tako i na telu žene koja đuska u ritmu muzike sa podijuma i iz zvučnika. Haljina se sjajno slagala sa svetlucavim lampionima koji su, vrteći se na tavanici, obasjavali ambijent − pozivajući igrače da se zapute ka punom mesecu.

Ovaj total-dizajn nije podrazumevao samo haljinu već i nakit na rukama − nadlakticama i podlakticama, i na ušima. Noge su bile gole i bose, a frizura natapirana i nalakirana u stilu: vežite se − polećemo!

 Pako Raban

Španski modni dizajner rođen je u blizini San Sebastijana u Španiji. Majka mu je bila zaposlena u modnoj kući „Balensijaga”. Za vreme Španskog građanskog rata porodica se seli u Francusku, gde je Pako nastavio školovanje. Bio je student arhitekture u Školi lepih umetnosti u Parizu od 1952‒1964. godine. Njegovi najraniji modni eksperimenti bili su nakit od plastike i dugmad koje je radio za modni brend − „Balensijaga”. Radio je i za modne kuće „Dior” i „Živanši”. Godine 1965. kreirao je svoje prve haljine od plastičnih materijala. Tako je postao poznat po primeni alternativnih materijala u industriji mode. Umesto klasičnih materijala od tkanine koristio je metal i plastiku, umesto igle i konca, metalnu žicu! Njegove „tkanine” sastojale su se od komadića metala ili plastike koji su uvek bili pravilnih geometrijskih oblika; kružića ili kvadratića, spojenih žicom. Radio je i eksperimentisao sa papirom, izrađivao je svojevrsnu metalnu trikotažu. Dizajnirao je kostime za film, pozorište i balet. Godine 1966. otvorio je sopstveni modni studio u Parizu i stekao međunarodnu reputaciju svojim neobičnim nakitom, detaljima i odećom.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs