Prostitutke izgnane istočno od „Raja”

U doba kada se mnogi zbog virusa korona ustežu i od intimnosti sa stalnim partnerom, strah od zaraze seksualnim radnicama možda i nije najveći problem. Dok su neke od njih prešle na komunikaciju s mušterijama preko interneta, otkrivši da u tome ima više izazova nego što se moglo pretpostaviti, druge su se, izbačene iz sad zatvorenih bordela, našle na ulici, bez sredstava za život, pa i zaglavljene u stranim zemljama, nemoćne da pređu blokirane granice i vrate se porodicama ili da im pošalju novac kojim im pomažu u izdržavanju.

Tako je i industrija seksa postala žrtva svih aspekata krize koju je stvorila ova pandemija: od gubitka posla, preko migrantsko-gastarbajterske zatočenosti na tuđem tlu, do prinude da se na brzinu digitalizuje, iako za to u mnogim svojim nišama još nije spremna. Prostitutke koje ordiniraju u sopstvenim zemljama tražile su, kao i toliki drugi preduzetnici, novčanu pomoć od države. U Francuskoj i SAD, međutim, prema pisanju „Lokala” i Bi-Bi-Sija, njihova branša je već isključena iz programa podrške privredi. U Italiji je nekima od transseksualnih prostitutki, koje ništa nisu mogle dobiti od države jer nisu imale lične isprave budući da su im ih uzeli makroi, paketima s hranom u pomoć pritekao jedan vatikanski kardinal, preneo je Rojters.

Pomoć države, preneli su Si-En-En, „Gardijan” i „Obzerver”, seksualne radnice dobile su u Japanu, Novom Zelandu i Bangladešu, gde je, od njih stotinak hiljada, nekoliko desetina hiljada primilo pakete s nešto novca i pirinča.

Mada se seks doživljava kao jedan od osnovnih nagona, bordeli nisu, tamo gde su uopšte legalni, svrstani u esencijalne biznise kakve je nužno održavati i u pandemiji. Zatvoreni su i oni i noćni klubovi i razna mesta koja služe kao paravan za prodaju tela. Izbačene iz soba koje tamo iznajmljuju, mnoge seksualne radnice su bile primorane da se vrate mamljenju mušterija na ulicama, gde su izloženije i virusu i nasilnosti mušterija. Luksuz da ostanu u samoizolaciji one najčešće nisu imale: to nije profesija od koje se mnogo uštedi, a mnoge od njih su opterećene dugovima prema „gazdama” i pritisnute obavezom da prehrane decu ili druge članove porodice.

Primer za ove muke može se naći među radnicama iz jednog od najvećih bordela u Evropi, zvanog „Raj”, u katalonskom gradu Honkeri, na granici Španije i Portugalije. Dve hiljade sedamsto kvadratnih metara ovog „Raja” i 80 soba, u kojima prostitutke inače primaju mušterije, ispražnjeni su zbog virusa, kao i drugi kupleraji u Honkeri, javio je „Pais”. Žene iz tih lokala, gde i žive, izbačene su na ulicu dok za vlasnike opet ne budu isplative. Isterane iz „Raja”, neke uposlenice otišle su na istok, tamo odakle su i došle, u zemlje poput Rumunije i drugih iz siromašnijeg dela Evrope.

Kao i u toliko drugih zanimanja, seksualne radnice su deo velikog migratornog talasa sa istoka na zapad kontinenta. U Nemačkoj, prema procenama koje prenosi „Juroaktiv”, strankinje čine 80 procenata ukupnog broja prostitutki od stotinu do dve stotine hiljada osoba. Budući da nisu državljanke Nemačke, ne mogu se kvalifikovati ni za državnu pomoć kao njihove domaće koleginice, čiji je rad u toj zemlji legalan.

Izlaz su neke seksualne radnice potražile u postavljanju svojih snimaka na internet. Međutim, to od njih, u vreme kad novca imaju manje nego inače, iziskuje ulaganja u dobru kameru, osvetljenje i razna pomagala koja će zadovoljiti maštu gledalaca. Potrebno je i vreme da se na internetu, preplavljenom pornografijom, nađu i zadrže oni koji će plaćati za njihove snimke. Kako se jedna od njih, prema Bi-Bi-Siju, žalila na „Tviteru”, izlazak pred kameru podrazumeva i izlaganje kritikama na račun nedostataka njihovih tela i lica, kakve mušterije uživo obično nemaju ni vremena da primete. Objavljivanje na internetu povećava i rizik da porodice prostitutki koje im nisu priznale čime se bave sada to ipak saznaju.