Semir Osmanagić spašava pravoslavno groblje

U ovo vreme nespokoja, kada BiH zapljuskuju talasi kako korone, tako i brojnih afera, sve do sarajevskog neshvatljivog „biranja” čija je inostrana pomoć dobrodošla a čija nije (!), jedna lepa vest dolazi kao melem za dušu.

A ona glasi: da staro i zapušteno pravoslavno groblje, koje se nalazi u sarajevskoj opštini Centar, čiste i doteruju dobri ljudi koji uopšte nisu ortodoksi, zahvaljujući pre svega Semiru Osmanagiću, osnivaču Fondacije „Arheološki park - Bosanska piramida sunca”.

Mada se to večno počivalište nalazi svega nekoliko stotina metara od Olimpijskog stadiona „Koševo” i zimske dvorane „Zetra”, delovalo je toliko zapušteno kao da je miljama udaljeno od svake civilizacije, a stari mermerni i kameni spomenici jedva su se nazirali ispod šiblja, korova i smeća.

Bilo je prepuštenu zaboravu kako od grada i Srpske pravoslavne crkve, tako i rodbine počivajućih, mada svako groblje nosi i kazivanja o prošlosti. A onda je usledilo spasenje.

U vreme kada je zbog korone zatvoren arheološki park u Visokom, Semir Osmanagić je angažovao uposlenike svoje Fondacije, među kojima je i britanski geolog Ričard Hojl, koji su očitali pravu lekciju i gradu i SPC šta znači biti dobročovek.

Kamo sreće da sličnih primera ima više kako u BiH, tako i širom Balkana, posebno na Kosovu i Metohiji, a ne da umesto dobrih ljudi godinama gledamo rušitelje vrednih nadgrobnih spomenika.

Svoju zahvalnost Semiru Osmanagiću izrazio je i dabrobosanski mitropolit Hrizostom. Ali ostaje otvoreno pitanje: zar je zapušteno groblje moralo tako dugo da čeka svoj spas, tim pre što to spasenje nije iziskivalo ogromna finansijska sredstva, već samo više dobre volje i plemenitosti.

A spaseno groblje ostaće da svedoči i da su u delu Sarajeva, gde  gotovo više i nema pravoslavaca, i oni nekada tu živeli. 

Slobodan Stajić,
publicista
Sarajevo