Srbija dobila Centar za studije sećanja

Kragujevac – Na Univerzitetu u Kragujevcu osnovan je Centar za studije sećanja. Ova naučnoistraživačka jedinica, prva takve vrste u Srbiji, nema svojstvo pravnog lica, a finansiraće se iz osnovne delatnosti, kao što su organizovanje predavanja, seminira, radionica, konferencija. Dodatni prihodi se očekuju od donatora i sponzora, a predviđena je i saradnja sa drugim ustanovama. U odluci Senata univerziteta, koja je doneta 27. februara, stoji i da se osnivanjem Centra za studije sećanja obezbeđuju uslovi za umrežavanje naučnika i istraživača koji se aktivno bave kulturološkim studijama sećanja kroz različit teorijski, metodološki i empirijski pristup i sa različitog disciplinskog i profesionalnog aspekta.

Dolazak korone odložio je predstavljanje Centra za studije sećanja (CSS), kojim prema odluci rektora Univerziteta u Kragujevcu Nenada Filipovića, rukovodi profesorka Katarina Melić, šef Katedre za romanistiku na ovdašnjem Filološko-umetničkom fakultetu (Filum). CSS je utemeljen na višedecenijskom evropskom iskustvu u ovoj oblasti, objašnjava profesorka Melić, koja u razgovoru za „Politiku“ otkriva kako je došlo do osnivanja prve takve naučnoistraživačke jedinice u našoj zemlji.

– Ideja o osnivanju Centra za studije sećanja proistekla je iz učešća u predlogu projekta koji nam je uputio Univerzitet u Monpeljeu u okviru ciklusa Horizon 2020, a koji se odnosio na prenošenje sećanja iz Velikog rata. Jedan od ishoda projekta bio je uspostavljanje Kragujevca kao mesta aktivnog, kolektivnog i kulturnog sećanja u okviru turističkih i vaspitno-obrazovnih ruta, što je podrazumevalo i povezivanje sa privrednim subjektima. Iako nevelik grad, Kragujevac je tokom 20. veka bio mesto u kom su se odigrali važni istorijski događaji. Projekat nam je zamalo izmakao, ali ne i ideja – kaže naša sagovornica, zahvaljujući na podršci rektoru Filipoviću i dekanu kragujevačkog Ekonomskog fakulteta Petru Veselinoviću.

Na koji način se pristupa prošlosti i s kojim ciljem, kako različite interpretacije događaja utiču na oblikovanje sadašnjice, našeg individualnog i kolektivnog pamćenja? Ovo su važna identitetska pitanja, navodi profesorka Melić, naglašavajući da istraživanje prošlosti i razotkrivanje metanarativa podstiče buđenje svesti o odgovornosti i održanju društvenih, demokratskih i etičkih vrednosti.

– Prošlost svakako igra ulogu u sadašnjici, i kad je reč o preraspodeli moći, a studije sećanja, koje su u Evropi konstituisane pre tridesetak godina, omogućile su da se promisle različiti uticaji. Kada govorimo o istoriji, pojmovi „revizija” i „revizionizam” mogu da zbune i dovedu do nesporazuma, zato radije koristim pojam „preispisivanja“ istorije. Naime, u ponovnom sagledavanju događaja prepoznaje se mogućnost razotkrivanja falsifikovanja istorije u datim društvenim, ideološkim okolnostima, što otvara put da se čuju i glasovi koji su zaboravljeni, zanemareni, prigušeni i ugušeni u dominantnom, zvaničnom diskursu. Uostalom, i Oskar Vajld je govorio da je jedino što istoriji dugujemo to da je preispisujemo – poručuje sagovornica  „Politike“.

CSS je već uspostavio saradnju sa Memorijalom Šoe u Parizu i Centrom za studije jevrejske umetnosti i kulture na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a prva velika manifestacija je predviđena za kraj oktobra, kada će se ova naučnoistraživačka jedinica i zvanično predstaviti u okviru međunarodnog skupa na kragujevačkom Filumu.

– Namera nam je da jedan broj univerzitetskog časopisa „Lipar“ bude posvećen odnosima Pariza, Beograda i Berlina, kao mestima susretanja Francuske, Jugoslavije, odnosno Srbije i Nemačke. Cilj nam je i da pokrenemo specijalističke studije sećanja, kulturologije i turizma – navodi profesorka Melić.

Rezultati istraživanja CSS-a, kako je to navedeno u odluci o osnivanju ove naučnoistraživačke jedinice pri Univerzitetu u Kragujevcu, biće dostupni ne samo naučnoj i stručnoj javnosti već kreatorima javnih politika, privatnom sektoru i javnosti uopšte.

Mladi uče samo za ocenu

Profesorka Melić kaže da se nije posebno interesovala za percipiranje kulture sećanja kod mladih, ali navodi da je u radu sa studentima uočila nedostatak znanja o istorijskim događajima.

– Svake godine im iznova govorim o nekim osnovnim istorijskim činjenicima. Nisu sigurni šta je bilo 11. novembra u Prvom svetskom ratu, mnogi ne znaju kad je okončan Drugi svetski rat, nedovoljno im je poznat pojam Holokausta, malo znaju o Solunskom frontu, a pojedini ne znaju ni šta se tačno desilo 21. oktobra u kragujevačkim Šumaricama. Uče samo za ocenu, mada nisu samo oni krivi. I naš obrazovni sistem nije baš dobro postavljen – kaže naša sagovornica.