Samo mladi hoće na letovanje u inostranstvo

Države širom sveta postepeno otvaraju granice, ali da li su ljudi spremni da ih pređu? Strahovi od napuštanja doma nakon karantina, od odlaska u inostranstvo, posledica i troškova eventualnog lečenja u tuđini i, naposletku, ulaska u avion, primetni su u zemljama koje su stradale u epidemiji, a koje su, ujedno, pokretači svetske turističke industrije.

Tako bi samo dva odsto od 2.200 anketiranih Amerikanaca u trenutnim prilikama letelo avionom. Svega osam odsto njih bi eventualno razmislilo o tome da putuju negde u inostranstvo tokom ovog leta. Čak četiri od deset ispitanika ne zna kada će opet biti spremno da uđe u avion, dok gotovo četvrtina ovu opciju ne razmatra pre 2022. godine ili makar ne pre nego što vakcina protiv virusa bude dostupna svima.

Do ovih saznanja došao je „Nešenel džiografik” anketirajući ljude neposredno nakon što su, pre nekoliko dana, SAD počele postepeno da otvaraju granice. Otkrili su i da je u zemlji u kojoj je virus odneo više od 95.000 života nezainteresovanost da odu u druge države prisutna među pripadnicima različitih političkih i religijskih ubeđenja.

„Nešenel džiografik” beleži da su znatno smeliji po ovom pitanju tinejdžeri i mladi do 34 godine. Njihova odlučnost da izađu iz svoje zemlje neće ublažiti jačinu udaraca koji trpe avio-kompanije i turizam generalno. To bi možda mogli da učine Kinezi, koji su daleko brojniji i daleko spremniji da „polete” ka svetu. Tamošnje sondaže javnog mnjenja, koje su turističke agencije sprovele na 15.000 ispitanika, govore u prilog stavu da život kakav je u ovoj sferi postojao pre pojave virusa treba nastaviti, ukoliko je moguće, što pre.

Evropske zemlje koje su ozbiljno pogođene pandemijom, pak, dele američku suzdržanost. Njihovu želju za posetom nekoj turističkoj destinaciji tokom leta sputavaju osećaji straha i anksioznosti.

Čak 50 odsto Nemaca sledećih nekoliko meseci provešće kod kuće. Institut Infratest dimap otkrio je u razgovoru s nemačkim građanima da oni ne planiraju nikakva putovanja. Dakle, ne nameravaju da odmor provedu ni negde u unutrašnjosti. Nemci kažu da im je putovanje kao vrsta terapije sada potrebnije nego pre, prevashodno zbog osećaja da su prevazišli barijeru straha, ali se ipak u anketi rađenoj za tamošnju televiziju ARD svega 19 procenata njih izjašnjava da bi otišlo u neku drugu zemlju. Svega tri odsto ispitanih Nemaca planira da pređe evropske granice.

Ovo mišljenje uvreženo je i u okruzima kroz koje je virus prošao gotovo neosetno. Porodica Špan živi u Bremenu, koji je zabeležio 80 slučajeva zaraze. Tamo je ovih dana odmor glavna tema. Španovi za „Politiku” kažu da će leto provesti u svom domu, a da će o eventualnom odlasku negde po unutrašnjosti razmišljati krajem leta.

„Poznato je koliko Nemcima znače putovanja. Ovde je uvrežen stav da odlazak negde, kao i samo planiranje toga, pomažu mentalnom zdravlju, tačnije, da je planiranje odmora učinkovito koliko i konzumiranje. Utoliko pre je jasno koliko teško pada odluka da ostanemo kod kuće”, kaže za naš list Marta Špan, koja je proputovanje Evropom godinama počinjala posetom Beogradu i planini Jelici.

Španovi u poslednje vreme diskusiju s drugima svode na temu svojevoljnog karantina. Neretko se u medijima informišu o stavu nacije o tom pitanju. Priznaju da ne razmatraju ideju da u dogledno vreme koriste usluge avio-kompanija i da u svom okruženju nisu usamljeni u odluci da treba putovati, ali u unutrašnjosti i isključivo automobilom.

Da će se tokom leta putovanja širom sveta svoditi upravo na vožnju automobilom u unutrašnjosti i posetama najbližima, procenjuju u Institutu za upravljanje krizama na Univerzitetu Florida. Tamo 15 godina izučavaju uticaj nepogoda na turističko-hotelijersku industriju, od uragana do pojave brojnih virusa koji su harali pre korone, i ne beleže da je neka katastrofa ili globalna kriza do sada u ovoj meri pogodila svet i sve sfere turističke delatnosti. Primetili su i da se anksioznost širila kako su učestaliji bili apeli vlasti da treba ostati kod kuće i tako čuvati sebe i druge.