Motocikliste brzina i slalom vožnja vode u smrt

Prosečna starost poginulih motociklista u Srbiji je 36, a mopedista 48 godina. Motociklisti imaju 20 puta veću verovatnoću da smrtno stradaju nego vozači i putnici u automobilima. Svaki treći dvotočkaš pogine bez učešća drugih vozila u nesreći, a najviše udesa beleži se od maja do septembra, čak pet puta više nego u zimskim mesecima.

Vozači dvotočkaša koji ne koriste kacigu imaju pet puta veći rizik da smrtno stradaju, a istraživanja su pokazala da čak 90 odsto motociklista u Srbiji nosi kacigu.  Ovo su podaci Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), koja savetuje obavezno korišćenje kacige i druge zaštitne opreme, uz preporuku da ona bude u fluorescentnim bojama kako bi se povećala uočljivost. Direktorka ABS Jasmina Milošević ukazala je krajem aprila u razgovoru za naš list da u maju sledi veće učešće dvotočkaša u saobraćaju i pozvala ih da budu odgovorni. Ipak, tokom maja zabeleženo je više nesreća u kojima su vozači na motociklima poginuli, a samo prošlog vikenda nastradalo je njih četvoro. Većina su mladi.

– Motociklisti su jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju, pre svega zbog njihove velike ranjivosti. Oni nemaju spoljnu zaštitu, već ostvaruju direktne kontakte telom sa drugim vozilima koja učestvuju u udesu, odnosno sa podlogom u slučaju pada. Na taj način zadobijaju veće povrede – kaže Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

U Srbiji je poslednjih godina zabeležen porast registrovanih motocikala. Bilo ih je 36.000 u 2013. dok je u 2018. taj broj veći od 40.000, što je povećanje od 11 odsto za šest godina. Istovremeno, 2018. godine registrovano je više od 26.000 mopeda.

– Preporučljivo je da pohađaju obuke defanzivne vožnje kako bi unapredili veštine za upravljanje dvotočkašem – kaže naša sagovornica.

Naglašava da se najveće stradanje motociklista i mopedista beleži tokom jula i avgusta. U ova dva meseca pogine oko 40 odsto svih vozača na dvotočkašima, a više od 30 odsto bude povređeno. Najveći broj nastrada u periodu smanjene dnevne vidljivosti, posle 19 časova. Više njih pogine na putu u naselju nego van naselja, čak za 80 odsto.

– Neprilagođena brzina je najčešći faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nesreća sa smrtnim stradanjem motociklista i mopedista, a zatim uticaj alkohola i gubitak kontrole nad vozilom, što uzrokuje pad sa motocikla. Kao još jedan faktor pojavljuje se i nedostatak iskustva, a tome treba dodati da su veoma zastupljene svrhe putovanja dvotočkaša – zabava i razonoda. Sa druge strane, vlasnici motocikala često voze snažne sportske modele, što podrazumeva česta i nagla ubrzavanja i usporavanja i nekorektnu procenu rizika vozača – navodi Jasmina Milošević.

Svaki treći pogine kao samostalni učesnik u saobraćaju, odnosno bez učešća drugih vozila, tako što sleti sa puta, prevrne se ili udari u prepreku.

– U mnogim istraživanjima o motorizovanim dvotočkašima došlo se do rezultata da u oko 40 odsto saobraćajnih nesreća vozač motornog vozila nije video dvotočkaša. Na lošu uočljivost utiču i sami gabariti motocikala i mopeda, s obzirom na to da su znatno manji u odnosu na ostala motorna vozila. Drugi učesnici u saobraćaju često ne očekuju određeno ponašanje vozača dvotočkaša kao što su prekoračenje brzine, preticanje sa desne strane, vožnja po razdelnoj traci, takozvana slalom vožnja oko vozila – kaže Jasmina Milošević.

Kada je reč o unapređenju bezbednosti vozača i putnika motorizovanih dvotočkaša, izdvaja dve najvažnije grupe mera. Prve su usmerene ka unapređenju znanja i stavova vozača i putnika dvotočkaša o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, a druge ka boljoj putnoj infrastrukturi, bez rupa na putevima i sa adekvatnom signalizacijom.

Prošle godine su u Srbiji 33 osobe poginule na motociklu, od kojih su 29 vozači a četvoro putnici. U 2018. godini broj nastradalih bio je 37. Statistika za prva četiri meseca ove godine pokazala je smanjenje smrtnog stradanja na dvotočkašima u odnosu na isti period prošle godine (sedam osoba manje), na šta je uticalo smanjeno učešće u saobraćaju zbog ograničenog kretanja građana.