Majska stotka

Ko zna da li bismo doživeli ovaj jun da nije bilo braće Kineza i Rusa. Jeste da su neki iz Evrope dali više, ali još stari Latini rekoše: „Bis dat qui cito dat” ‒ Ko brzo daje, dvostruko daje. Brat Si je bio najbrži, sipao je pomoć brzinom munje, kao ovaj naš istinu. Uglavnom, mi pretekosmo, zahvaljujući nadljudskim naporima i rukovodstva, i struke, pa i izumiteljne laboratorije, dr Željka Mitrovića, koji od di džeja postade dr džej.

Osim što sipa istinu, predsednik je počeo da sipa i pare. Častio nas je sa sto evra jer smo preživeli, zahvaljujući upustvima dr Kisić, dr Kona, pa i simpatičnog i duhovitog dr Nestorovića. Sto evra se brzo potroše, ali ona dirljiva epistolarna zahvalnica penzionerima lično od šefa države trajaće večno u našim srcima. Bar do 21. juna.

Da smo prebrodili koronu svi nam veruju, osim braće Crnogoraca, koji nas još pregledaju. Pustiće nas na letovanje daće bog. A tamošnji bog želi i sopstvenu crkvu, iako je religiozni ateista. Sad je pitanje – u Montenegro na letovanje ili na litije? U oba slučaja budeš opaljen.

Čini se da ćemo opet tamo gde cveta limun žut. Tada smo bez auto-puteva prešli Albaniju, a sada ne možemo ni Brnjak i Jarinje.

A na skupštinskim stepenicama festival gladovanja kao lančana reakcija. Prvo jedan čiča u narodnoj nošnji, pa za njim čačanski „Besni Rolando“, pa na kraju sveštenici novog kulta od kojih je jedan delovao baš isposnički.

Opoziciji kad baciš kosku odmah  počnu da se glođu međusobno. Ovoga puta, koska se zove bojkot, pa ko je za četnike, ko za partizane, ko za Zvezdu, ko za Partizan, ko za Obrenoviće, ko za Karađorđeviće, ko za Guču, ko za Egzit... A u ringu blato do kolena.

A što se REM-a tiče, tu Romul nema šta da traži. Nepristrasnost je toliko uočljiva, da prosto bode oči. I uši.

Idemo ka 21. junu iz pobede u pobedu, sve do 28. kad slavimo veličanstven poraz ‒ Takvi smo mi, i kad pobeđujemo – gubimo.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista