Karavanom električnih vozila u zaštitu životne sredine

Za Svetski dan zaštite životne sredine koji se obeležava danas, u našem gradu će oko 11 časova biti organizovan „Karavan električnih vozila”. On će preći put od Agencije za životnu sredinu sa Zvezdare do Keja oslobođenja kod Ušća. Na taj način će agencija ukazati na uticaj saobraćaja na kvalitet vazduha u velikim gradovima, posebno metropolama, kakav je Beograd.

– „Karavan električnih vozila” organizujemo u skladu sa izazovima sa kojima se Srbija trenutno suočava na polju ekologije. U karavanu učestvuju kompanija „Kargo” ali i drugi brojni vozači električnih vozila, trotineta i skutera. Na ovaj način promovisaćemo značaj vožnje koja ne narušava našu životnu sredinu i doprinosi smanjenju emisije izduvnih gasova – kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Ovaj karavan uklapa se i u ovogodišnju parolu Svetskog dana zaštite životne sredine „Vreme je za prirodu”.

– Izazovi u ekologiji su brojni. Pre svega se odnose na akutno zagađenje vazduha, donekle i voda, kao i na upravljanje otpadom. Beograd kao i cela Srbija decenijama unazad suočeni su sa zagađenim vazduhom. Na tom polju se niz godina ništa nije radilo i to je naš problem broj jedan u oblasti životne sredine. Situacija je sada, ipak, znatno drugačija jer je reč o velikom broju važnih projekata – napominje Radović.

(Foto: Agencije za zaštitu životne sredine)

Kvalitet vazduha u Beogradu trenutno je vrlo dobar. Tome znatno doprinose kraj grejne sezone i meteorološke prilike. Ali se u narednim godinama mora obratiti posebna pažnja, jer se često dešava, naročito zimi, da se naš grad nađe pri vrhu lista najzagađenijih gradova sveta.

– Najdominantniji izvor zagađenja su individualna ložišta, zatim elektroenergetska postrojenja i saobraćaj. Na području cele Srbije uticaj saobraćaja na zagađenje je oko šest odsto, a znatniji je u većim gradovima, posebno u Beogradu. „Radna grupa za smanjenje aerozagađenja” kojom rukovodi premijerka Ana Brnabić radi na planu da se ne samo u Beogradu već i širom Srbije, zamene stara termo-energetska postrojenja. Umesto starih kotlarnica imaćemo nove koje koriste ekološki prihvatljiva goriva. Građanima će se omogućiti brzo, efikasno i jeftino priključenje na gas. Zbog toga su i naše preporuke za smanjenje zagađena vazduha u gradu zamena kotlova, korišćenje energetski efikasnijih ekoloških goriva, priključenja na daljinski sistem grejanja, kao i povećanje koeficijenta energetske efikasnosti – objašnjava Radović.

Ove godine agencija je uložili sredstva i u dve nove merne stanice za kvalitet vazduha, a uz pomoć novih IPA projekata, mreža za merenje kvaliteta biće proširena za još 17 stanica.

– Bitno nam je da građanima pružamo informacije o stanju vazduha u realnom vremenu. Pored tog operativnog dela, agencija radi i veliki administrativni posao – prikuplja statističke podatke o životnoj sredini od svih privrednih tela u našoj zemlji. Od ove godine ti izveštaji će biti potpuno digitalizovani u skladu sa politikom vlade – naglašava Radović.

U ostvarivanju planova na polju zaštite životne sredine veliku pomoć omogućava i nedavno otvorena Nacionalna laboratorija u čiju opremu je, uz pomoć evropske delegacije, uloženo više miliona evra.

– Ova zgrada nalazi se na Zelenom brdu gde je i naše sedište i obuhvata 650 kvadratnih metara laboratorijskog i 180 kvadrata kancelarijskog prostora. Sa novom analitičkom opremom poslednje generacije koja daje veoma precizne podatke dobijamo priliku da postanemo deo referentnih evropskih laboratorija u ovoj oblasti. Uskoro će radovi na zgradi laboratorije biti kompletno završeni. Posebno je važno da kontrolišemo životnu sredinu kao što se to radi bilo gde u Evropi. Evropska unija nam je pre samo nekoliko dana odobrila još tri projekta putem kojih će uložiti osam miliona evra u dalji razvoj praćenja životne sredine – rekao je Radović.

Milijardu evra za tretmane otpadnih voda

Najlošijeg kvaliteta su vode na teritoriji Vojvodine. U brzim rekama donje Srbije je daleko bolji. Trenutno je kvalitet voda u Beogradu kao i celoj Srbiju zadovoljavajući, kaže Filip Radović.

– Mi na državnom nivou pratimo kvalitet površinskih voda koji je u potpunosti usklađen sa evropskom direktivom o vodi. Godišnje uradimo nekoliko stotina hiljada analiza, pratimo sve ulazne i izlazne profile u čitavoj zemlji. Zahvaljujući tome, u slučaju da se pojavi bilo kakvo zagađenje, možemo da reagujemo u najkraćem roku. U svakom trenutku imamo sve podatke, kakvo je stanje u vodama i u Beogradu i u Srbiji, jer se uzorkovanje i analize rade na dnevnom nivou – kazao je Radović.

On je naglasio da je okviru nacionalnog investicionog plana u narednim godinama predviđeno ulaganje milijardu evra u tretmane otpadnih voda.

– Na taj način ne samo da ćemo vodu tretirati u skladu sa savremenim tekovinama već će se i otvoriti veliki broj radnih mesta za mlade ljude. Ta ulaganja nisu trošak već investicija koja će nam pomoći da istovremeno unapređujemo i životnu sredinu i ekonomiju – rekao je Radović.