Pandemija, pogled sa strane

Nedavno mi je privukla pažnju nova TV zvezda, stendap lekar dr Katarina Bajec, koja je pored manjih ispada o virusima, kao o prirodi aerosola, izjavila otprilike sledeće: Kad vam neko govori iz blizine, genski materijal (genetički ne genski) koji udahnete izazvaće bolest. Ta izjava je pokazala ponorno neznanje o prirodi virusa i mehanizma infekcije virusom domaćina. Naime, „genski” materijal virusa nije u stanju da inficira ćeliju domaćina bez pomoći svog omotača, kapsida. Ne bih trošio prostor objašnjavajući od čega se sastoji kapsid virusa i koja je njegova uloga pri infekciji, ali, još jednom, bez kapsida genom virusa ne može biti injektiran u ćeliju domaćina. To se prvi pokazali Alfred Herši i Marta Čejs (1952 godine) za šta su dobili Nobelovu nagradu. To pravilo važi za sve viruse, viruse koji napadaju bakterije, animalne i humane ćelije i biljne ćelije. Inače, virusi su najbrojnija vrsta na planeti i s njima ćemo tek imati problema. Dakle, gospođo Bajec, pristajem da udahnem 100 milijardi RNK genoma kovida 19 i da mirno spavam.

Moram da kažem da nemam ništa protiv dr Bajec i njenog popularisanja medicine za svet koji o tome vrlo malo zna. Vrlo korisna emisija. Samo bih savetovao doktorku da se ne meša u molekularnu biologiju, jer to može da joj eksplodira u lice. Površna informacija nije isto što i znanje.

Isto tako, nije mogla da mi promakne nedavna rasprava poslednjih meseci na televiziji najvidljivijih epidemiologa, koji su svojim savetima vodili bitku protiv pandemije virusa. Naime, dr Radovanović je napao dr Kona zbog nekih propusta, pa se na to javio dr Goran Belojević u odbranu dr Kona, pa je na kraju dr Radovanović odgovorio obojici. To me je navelo da pobliže pogledam naučne opuse pomenutih epidemiologa, što je danas jednostavno uz pomoć „Gugl skolara” ili NCBI (National center for biotechnology information, Bethesda, Md). Ne želim da umanjim doprinos pomenutih epidemiologa u njihovoj struci, ali tu nešto jako ne štima. Naime, oni su se u svojim istraživanjima bavili raznim problemima koji nemaju ništa zajedničko s epidemiologijom patogenih mikroorganizama. Ta istraživanja su se bavila epidemiologijom buke, psihičkih problema, problemima levorukih ljudi, fertiliteta, balkanske nefropatije, zagađenja vazduha, adikcijom na alkohol i cigarete, kancera, straha od padanja kod starijih ljudi, seksualnom disfunkcijom kod osoba obolelih od multiple skleroze, krvnog pritiska kod školske dece, higijenom stetoskopiranja… Samo nekoliko radova u vezi s HIV-om i papiloma virusom moglo bi se površno povezati s patogenim virusima.

Očigledno, niko od navedenih (uključujući i dr Kisić Tepavčević) nije u karijeri držao u ruci petri šolju, odnosno ozbiljno se bavio patogenim bakterijama i virusima. Izuzetak je dr Kon, koji ima samo dva rada iz mikrobijalne epidemiologije zajedno s ukupno 30 stranih koautora. Bar nešto. Zar kod nas ne postoje klinički mikrobiolozi epidemiolozi? Ako ih nema, to je ozbiljan problem. Ako ih ima, a nisu stavljeni u Krizni štab, pored onih koje smo najčešće viđali na TV, to je još veći problem.

Profesor molekularne genetike u penziji