Polokaust ili antipolonizam

Studija u kojoj se tvrdi da je poljska policija tokom Drugog svetskog rata aktivno učestvovala u masovnim likvidacijama poljskih Jevreja uzburkala je istoričare i uzdrmala zvanične verzije koje decenijama nudi Varšava.

Eksplozivni materijal sadržan je u novoj knjizi istoričara Jana Grabovskog, koji je poslednju deceniju posvetio prikupljanju građe o angažmanu poljske policije u pogromu tri miliona poljskih Jevreja u zemlji u kojoj je zahvaljujući klišeima Rimokatoličke crkve antisemitizam bio snažan i pre Holokausta.

Grabovski, koji je pre 32 godine napustio Poljsku i predaje na Univerzitetu u Otavi, u prvoj knjizi, objavljenoj 2011, istraživao je učešće Poljaka u likvidacijama Jevreja po ruralnim područjima jugoistočne Poljske.

„Nije bilo posmatrača Holokausta. Svako je na ovaj ili onaj način bio umešan”, piše istoričar i navodi da su neki Poljaci herojski skrivali Jevreje (nacisti su likvidirali oko 700 takvih), dok su drugi to činili za novac. Za razliku od Nemaca, znali su ko je Jevrejin, a ko nije i često su ih predavali Nemcima kako bi dobili nagradu – votku, šećer, krompir, ulje. Drugi su ih sami likvidirali.

Grabovski, čiji je otac preživeo Holokaust, pre tri godine je uzbudio javnost kad je u intervjuu za izraelski „Haarec” izjavio da bi broj Jevreja koji su ubijeni uz direktnu ili indirektnu umešanost Poljaka mogao da bude 200.000.

Danas, pošto je prikupio nova dokumenta i dokaze o angažmanu poljske policije, Grabovski tvrdi da je brojka od 200.000 stradalih Jevreja „veoma, veoma, veoma konzervativna”.

Poljska je posle nacističke okupacije 1939. prestala da postoji. Prozapadna vlada formirana je u egzilu u Londonu, a pokret otpora organizovao je operacije protiv Nemaca. Za razliku od drugih zemalja, okupatori nisu uspostavili kolaboracionističku vlast, ali su reorganizovali i sačuvali policijske snage, u kojima je bilo dosta pripadnika tzv. Plave policije, posebno u područjima koja nisu bila anektirana – poput Varšave, Lublina i Krakova.

Te policijske snage od oko 18.000 ljudi pod nemačkom komandom postale su „ubilačka i kriminalna organizacija koja je bila ključni element u sprovođenju Konačnog rešenja”, piše Grabovski.

Oficiri policije učestvovali su u sistematskom ubijanju Jevreja po gradovima, selima i getima, u silovanjima i pljačkama. Autor navodi niz primera ubistva i bez umešanosti nacista. „Bez poljske policije Nemci ne bi uspeli u svom planu”, piše istoričar otkrivajući precizne detalje i dajući imena.

Grabovski istovremeno razbija stara tumačenja identiteta protagonista pogroma, po kojima su oni bili mahom neškolovani seljaci. On pokazuje da je među njima bilo dosta onih koji su imali ugled i poštovanje u društvu, a ubice Jevreja nalazi i među pripadnicima poljskog pokreta otpora. „Za mene, kao poljskog istoričara, to je šokantno”.

Grabovski direktno osporava i danas važeću zvaničnu naraciju istorije, po kojoj Poljaci ni na koji organizovani način nisu učestvovali u Holokaustu, već da se radilo o pojedinačnim slučajevima. Tri miliona Poljaka stradalo je od nacista, baš koliko i poljskih Jevreja, pa je oficijelni stav da Poljaci nisu mogli da budu istovremeno i žrtve i egzekutori.

Grabovski tvrdi suprotno, pa je u Poljskoj, gde je na vlasti klerodesničarska Partija prava i pravde, poznata i po antisemitskim ispadima, 57-godišnji istoričar ponovo dočekan na nož.

Poljska državna televizija proglasila ga je „falsifikatorom istorije”. Jedan od vodećih nedeljnika „Do žeči”, u tekstu pod naslovom „Laži bez kazne”, zahteva da posle nedavnog objavljivanja poljskog izdanja njegove knjige bude izveden pred sud.

U Poljskoj ne vole da čuju da je njihova zemlja zbog ozloglašenih koncentracionih logora proglašena za „najveće jevrejsko groblje na svetu”. Još manje da su neki Poljaci sarađivali sa nacistima tokom godina pogroma.

Jevreji su oprostili Nemcima zato što su dobili reparacije, pa su svoju ljutnju usmerili na Poljsku, rašireno je shvatanje mnogih Poljaka, čija je istorija ispunjena tragičnim momentima prema Jevrejima.

Dok ne bi da budu podsećani da su Poljaci u mestu Jedvabne 1941. masakrirali stotine jevrejskih suseda pre nego što su Nemci uopšte došli, poljski mediji ne kriju bes zbog istraživanja istoričara Grabovskog.

Kada je krajem 2019. zajedno s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel posetio Aušvic-Birkenau, poljski premijer Mateuš Moravjecki upisao se u spomen-knjigu. Ni jednom rečju nije pomenuo milion Jevreja koji su tu ubijeni. Bilo je sasvim u redu da se čuje svedočenje poljskog logoraša, ali nije se čuo i glas Jevreja koji su predstavljali apsolutnu većinu ubijenih.

„Poljska je primorana da su suprotstavi lažljivoj propagandi svetskih jevrejskih organizacija koje neguju religiju Holokausta, bezočnim napadima izraelske vlade i delu svetskih medija pod jevrejskom kontrolom”, pisala je pre dve godine Kristina Teler u magazinu „Poliš njuz”. „Najednom ispada da je svaki bitniji političar u Izraelu otkrio da ima pet baba, od kojih je najmanje jedna ubijena u Poljskoj ili od Poljaka.”

Istoričar Grabovski istražuje „Polokaust”. Poljaci su uvereni da je reč o čistom antipolonizmu. Još jedna potvrda o postojanju različitih verzija Drugog svetskog rata.

„Kao poljski istoričar, smatram da je pokušaj da se prikriju manje slavni aspekti naše prošlosti – nešto što se danas u Poljskoj radi sa mnogo entuzijazma – zločin protiv naše profesije”, uzvraća Grabovski.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista