Šta bi nam danas savetovao kralj Milan

Novi Sad – Pisma koja bacaju drugačiju svetlost na novovekovnu srpsku istoriju i kralja Milana Obrenovića izložena su premijerno u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu. Reč je o 27 stranica pisama dosad nepoznatih javnosti, koja je srpski kralj Milan Obrenović pisao iz Beča 1892. svome sinu, tadašnjem kralju Aleksandru, kome je nekoliko godina pre toga prepustio presto.

Ispisana su rukom na francuskom jeziku na kome se kralj Milan i školovao. Bivši srpski vladar, koji je ostao upamćen i po tome što se okrenuo Austrougarskoj nakon razočarenja u tadašnju Rusiju zbog njene podrške bugarskim ciljevima, u pismima savetuje i podučava političkim veštinama svog naslednika.

„Šta li bi rekao da nas danas vidi? Da li bi nam savetovao da pijemo vodu s dva izvora? Mislim da sigurno bi. Samo da se ponovo ne dogodi ’da nam jedan izvor presuši, a da nas drugi potopi’”, kaže jedan od autora izložbe „27 stranica pisama kralja Milana” Viktor Lazić, predsednik udruženja građana „Adligat”, koje se bavi kulturom i preko koga su ova pisma, nestala pre 117 godina – Majskog prevrata, u kome je smaknuta dinastija Obrenović, sada dospela u javnost.

Zbog njih će Arhiv Vojvodine biti vanredno otvoren za posete, ceo dan, od 8 do 20 sati, do 26. juna, navodi direktor ove ustanove i koautor izložbe dr Nebojša Kuzmanović.

Pisma su se pojavila, kako kaže predsednik „Adligata”, usred pandemije virusa korona, ali ih je u tom i ekonomski teškom trenutku prvo odbio. „Ta pisma su deo našeg naroda i države. To je deo identiteta svakog od nas, deo mene lično, deo moje nerođene dece. Zato sam odmah pozvao nekoliko ljudi za koje znam da imaju razumevanja za kulturu, da žive za kulturu, da mi pomognu. Prvi su u pomoć pritekli Miloš Janković i Stevanka Češljarov”, navodi.

U pismima, prema rečima Lazića, kralj odaje diplomatske tajne, savetuje sina kako da tajno naoruža Srbiju, kako da učvrsti vojsku koja će kasnije izvojevati sjajne pobede u balkanskim i Prvom svetskom ratu. „Iz njih proviruje drugačiji kralj nego kako ga mi obično zamišljamo. To je iskusan, dalekovidi diplomata, veoma promišljen, visoki intelektualac, duboko zabrinut za sudbinu naroda i države, upućen u mnoge diplomatske i državne tajne Evrope i sveta”, ukazuje.

Koordinator u nabavci pisama bio je dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, koji je zadužen i za njihovu digitalizaciju.

Istoričar dr Goran Vasin, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smatra da je kralj Milan bio vizionar, svestan svih problema s kojima se suočava Srbija u drugoj polovini 19. veka, odnosa velikih sila i njihovih igara na Balkanu i centralnoj Evropi.

„Razumeo je da Srbija mora da pronađe svoje mesto u tradicionalnim odnosima sa carskom, bratskom, pravoslavnom Rusijom, s jedne strane, a s druge strane – s moćnim susedom, Austrougarskom, iz koje su u Srbiju dolazili ekonomski, privredni, kulturni i svi drugi uticaji. Taj put za koji se opredelio kralj Milan nimalo nije bio lak. Bio je vrlo težak, komplikovan, prepun neizvesnosti, ali kao racionalan čovek koji vodi realnu politiku, shvatao je da se upravo u toj tankoj nijansi između uticaja velikih sila nalazi i ključno mesto i uloga Srbije”, kaže istoričar.

Takvom politikom je uspeo, dodaje, da uzdigne Srbiju u očima evropske javnosti, da zaokruži njenu punu državnost na Berlinskom kongresu i da je stavi na rang kraljevine 1892. godine. U veliko nasleđe spada i to što u život Srbije uvodi najliberalnije zakone tadašnje Evrope.

Ipak, kako kaže ovaj profesor, nije bio do kraja možda shvaćen u svojoj sredini i često je bio napadan i klevetan, a sve te silne primedbe, raskoli i deobe kod Srba su ga boleli, što je uticalo i na njegovo zdravlje. Umro je sa 47 godina.