Otac političke karikature okuplja Jugoslovene

Čačak – Međunarodno udruženje karikaturista MIKS započelo je posao na programu „130 godina od rođenja Pjera Križanića” što će biti obeleženo knjigom i izložbama karikatura krajem ove i tokom sledeće godine u Hrvatskoj (Zagreb, Sisak), Srbiji, Crnoj Gori i BiH.

Kako je zamišljen omaž slavnom delatniku lista „Politika” i ocu političke karikature na prostoru Jugoslavije?

„Cilj knjige je da objedini i prikaže umetnički i životni put Pjera Križanića od rodne Gline, preko Zagreba do Beograda. Verujem da smo okupili ljude koji će na stručan način uokviriti i predstaviti njegov povesni, ljudski i umetnički opus. Nije nam namera da recikliramo knjige o Pjeru, već objavljene, ali svaka fotografija, crtež, dokument ili tekst koji mogu pomoći u osvetljavanju rada i života biće nam od velike koristi”, poručio je u Čačku Nenad Ostojić iz Siska (Hrvatska), predsednik Udruženja MIKS i dodao:

„Na moje veliko iznenađenje, vrednost ovog poduhvata kojeg smo nazvali ’I gdje smo sad’ već na početku su prepoznali skoro svi koje sam kontaktirao. Od istoričara umetnosti, kustosa muzeja, galerija i izdavača u celoj regiji, te je brzo postao, kako se to danas govori i piše, regionalni projekat.”

Napomenuo je, takođe, da su pristanak na rad oko knjige o Pjeru dali ljudi od imena u svojoj delatnosti, sa raznih prostora: Jugoslav Vlahović, Frane Dulibić, Mithat Ajanović, Boris Vrga, Igor Mrkalj, Antonije Škrtić i mnogi drugi.

Zašto je ta poruka prispela u Čačak, na adresu ovdašnje Umetničke galerije „Nadežda Petrović”?

„Naša galerija je danas, na neki način, jedan od umetničkih zavičaja Pjera Križanića. Jer, u fondovima u Čačku čuvamo, kao legat, čak 107 karikatura i crteža Križanićevih, rađenih uglavnom tušem na papiru”, kazala je za „Politiku” Marija Radisavčević, kustos UG „Nadežda Petrović”, koja se godinama posvećeno bavi predstavljanjem dela slavnog karikaturiste.

Pjerovi radovi dospeli su u Čačak na jedinstven način. On je godinama u našoj redakciji bio prijatelj sa Sinišom Paunovićem, Čačaninom koji je decenijama u prošlom stoleću bio urednik u „Politici”. Tako se i zato se veliki broj Pjerovih radova obreo u ostavini Paunovićevoj, a te crteže su čačanskoj galeriji početkom ovog veka dali u legat sinovi Sinišini, Branko i Đorđe.

„Da ove karikature nemaju potpis, mislila bih da su danas crtane, pošto su poruke toliko upečatljive”, napomenula je Marija Radisavčević.

Naglasila je da čačanska umetnička kuća još nije potpisala ugovor sa izdavačima knjige ali da se, jednostavno, saradnja na ovom poslu podrazumeva.

U legatu Siniše Paunovića kojeg čuva Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” u Čačku, postoji i jedna kutija tekstova o Pjeru, koja može biti pri ruci autorima nove knjige o darovitom umetniku sa Banije.

Petar Križanić (Glina, 18. maj 1890 – Beograd, 31. januar 1962) 1908. započeo je saradnju sa satiričnim listom „Koprive” u Zagrebu, i tada prvi put predstavio pseudonimom Pjer. Zatim se preselio u Beograd gde je u listu „Politika” proveo radni vek (1923–1950). Usput je (1935) bio jedan od osnivača humorističko-satiričnog časopisa „Ošišani jež”.