Kraj jednog čudesnog sna

Srpska balerina i koreograf Lidija Pilipenko (1938–2020) posvetila je ceo radni vek Narodnom pozorištu u Beogradu u kojem je stvarala. Bila je jedna od najpoznatijih srpskih balerina, zvezda kojoj je aplaudirala publika dok je igrala na brojnim svetskim scenama. „Snagom svog umetničkog duha menjala je pozorišnu estetiku. Njena posvećenost bila je nesvakidašnja, iskrena, maštovita, sa dubokom umetničkom porukom, i zato će njeni baleti ostati nezaboravni, a njen doprinos ovoj umetnosti neizbrisiv”, istaklo je Narodno pozorište.

Rođena u Lapovu, Lidija Pilipenko je igračku karijeru započela kao učenica baletske škole u Beogradu. Posle specijalizacije u Londonu, igrački staž provela je u nacionalnom teatru, gde je bila primabalerina. Igrala je u predstavama „Labudovo jezero”, „Žizela”, „Začarana lepotica”… Posebno se pamti njena uloga u izuzetnom domaćem baletu „Darinkin dar”, na muziku Zorana Hristića. Gostovala je u Londonu, Edinburgu, Parizu, Tokiju, Osaki, Kairu, Atini, Lozani, Veneciji, Beču.

„Za mene je odlazak u Kjoto bio kao neka druga planeta. U teatru u Veneciji nastupali smo šest puta. Ne znam šta nismo sve igrali. Koferi su se samo smenjivali, u pozorištima Evrope bili smo kao u svojoj kući”, istakla je ova umetnica.

Kao koreograf vrlo brzo je izbila na vodeće mesto. Posebnu inspiraciju je nalazila u delima domaćih kompozitora. Izdvajaju se njene koreografije: „Banović Strahinja” i „Jelisaveta” na muziku Zorana Erića, te „Večiti mladoženja” i „Izbiračica” Zorana Mulića. Vrhunac kao koreograf dostigla je baletima „Samson i Dalila”, „Vaskrsenje”, „Ljubav čarobnica”, „Šeherezada” i „Dama s kamelijama”. U predstavi „Priča o konju” kao koreograf je sarađivala sa Miroslavom Belovićem i Vojkanom Borisavljevićem.

Ulazak u pozorište za nju je, kako je rekla, bio čudesan san. A kako joj se tada činila scena, opisala je ovako: „Između moje 20. i 22. godine, u Beogradu su bile predstave Pitera Bruka, dolazili su Lorens Olivije i Vivijan Li, sedeli smo u prostoru za orkestar (jer nije bilo karata za gledalište) i gledali u čudo. Velikani svetske umetnosti. Tako smo odrastali i stasavali. Kada je došla Maja Plisecka, bilo je padanje u nesvest. Od tada neprestano učim, tragam, jer profesionalnost se mora nadograđivati neprestano.”

U Beogradu je kao koreograf najviše radila sa Ivankom Lukateli, Duškom Dragičević, Milicom Bijelić, Anom Pavlović, Konstantinom Kostjukovom, Krunisavom Simićem, Konstantinom Tešeom, Denisom Kasatkinom i mnogim drugim, a od dirigenata izdvajaju se Oskar Danon i Angel Šurev. Zalagala se za profesionalnost, školovanje, stalno učenje i govorila da egzibicionizam iza koga ne stoji znanje opovrgava sam sebe.

Kao stipendista Britanskog saveta Londonu je učila od Ninet de Valoa.

„Osećam da nije oduševljena mojom ruskom školom. A ja sam oduševljena engleskim stavom, kulturom, odnosima, to je nebo koje se diže. Stalno sam se pitala ko sam ja, gde sam ja. Šest meseci imala sam priliku da umetnički stasavam”, prenela je svoje utiske u jednom intervjuu.

Kada je igrala u predstavi „Darinkin dar”, koja je rađena po istinitom događaju, o ženi koja je morala da žrtvuje svoju decu, na premijeri u Aranđelovcu prilazile su joj žene u suzama.

„Igrala sam Darinku preko 100 puta. Pamtim gostovanje u Palermu. U pozorištu sa šest galerija sedi Sofija Loren. Kada se završila predstava i scena smrti, tajac. Ne znam šta da mislim. Sledeći trenutak talas od aplauza. Darinka mi je donela veliki uspeh, svaka kritika je bila odlična. Pa ipak teško sam podnosila tragičnost te predstave, bolelo me je dok sam je igrala. Moj partner Bora Mladenović bio je izvrstan, a smrt mojih kćeri istinita”, rekla je Lidija Pilipenko, kojoj su partneri na sceni najčešće bili Radomir Vučić i Žarko Prebil.

Kao direktor Baleta želela je da mu vrati „ne onaj patetični sjaj nego osećaj bez koga nema ove umetnosti ‒ odgovornosti za ozbiljan rad”.

„Obijala sam pragove nudeći razrađene papire ne bi li objasnila da jedan ovako veliki grad kao Beograd ne sme da ima samo nacionalni balet. Silno sam želela da Beogradu podarim Beograd festival balet, kao što postoje Njujork Siti balet, London festival balet itd. Taj festival bi imao potpuno različitu repertoarsku politiku od nacionalnog baleta. To se nije dogodilo. Možda će neko drugi biti uporniji od mene”, rekla je ova umetnica.

Sa pozorišnim kritičarom Muharemom Pervićem (1934–2011) Lidija Pilipenko imala je sina, rano preminulog glumca Igora Pervića (1967–2019), i iz drugog braka sina Andreja.

Vukosavljević: Snaga talenta i posvećenost publici

Ministar kulture Vladan Vukosavljević istakao je da je bogata karijera Lidije Pilipenko u zemlji i u inostranstvu trajno svedočanstvo o snazi talenta i temeljnoj životnoj posvećenosti baletskoj umetnosti, publici i obrazovanju mladih naraštaja i ljubitelja baleta. „Lidija Pilipenko ispisala je stranice svog života snažnim i ubedljivim umetničkim rukopisom i otplesala je na vrhovima prstiju u prostore našeg trajnog sećanjaˮ, naveo je Vukosavljević u telegramu saučešća.