Beč u znaku fudbala

Evropsko prvenstvo u fudbalu ove godine se, po drugi put u svojoj istoriji, održava u dve zemlje: u Austriji i Švajcarskoj. To je razlog štoje ovog meseca, dok se utakmice igraju na stadionima ove dve zemlje, više turista nego uobičajeno.

Beč, glavni grad ove alpske zemlje, godišnje poseti oko četiri miliona turista i bez fudbala, a očekujese da će ih biti najviše kada se bude igralo finale na stadionu Ernest Hapel, sagrađenom 1931. i renoviranom 2005. godine.

U ovom gradu na lepom plavom Dunavu može mnogo toga da se vidi: od ostataka prošlosti koji se ogledaju u velelepnim zdanjima, do modernih delova grada u kojima niče novi Beč prilagođavajući se zahtevima moderne arhitekture.

Preporuke šta neizostavno treba videti u Beču stižu iz Compress – Kontaktnog biroa grada Beča u Beogradu.

Upoznavanje grada treba početi obilaskom Hofburga i razgledanjem privatne odaje cara Franca Jozefa Prvog (vladao od 1848. do 1916. godine) i njegove supruge, lepe carice Elizabet, zvane Sisi. Carski escajg može da se vidi u Srebrnoj komori, a nikako ne sme da se izostavi Riznica blaga sa jedinstvenim krunskim draguljima.

Za predstave Španske jahačke škole unapred se rezervišu karte; odmah pored, može se posetiti Muzej lipicanera. Razgledanje najstarije bečke crkve Sv. Rupreht (iz osmog veka) pričinjava zadovoljstvo, odakle je izuzetno dobar pogled na Dunavski kanal i kej Franca Jozefa.

U središtu Beča je katedrale Sv. Stefana koja je zaštitni znak grada, stara 850 godina. Ako se savladaju 343 stepenika stiže se na južni toranj gde se ukazuje nezaboravan pogled na grad.

Potrebno je izdvojiti i vreme za šoping: kako Graben, sa baroknim spomenikom kugi, tako i čuvena Kerntner štrase, okruženi su primamljivim prodavnicama i kafićima.

Na Karlsplacu su paviljoni gradske železnice koje je izgradio Oto Vagner – jedan služi kao kafić, drugi je ogranak Bečkog muzeja. Našmarkt je bazarski spektakl za nos, uho i oko. Prabečki večernji užitak su Hojrige, jednostavni lokali vina u prirodi; što su skromniji i udaljeniji, to su lepši. Potrebno je uložiti vrlo malo truda i potražiti ih ne samo u Grincingu, nego i u Zimeringu, Peclajnsdorfu ili s druge strane Dunava u Štamersdorfu.

Neizostavan je odlazak do dvorca Šenbrun, a zatim do kafea „Glorijete”, odakle se pruža fascinantan pogled na dvorac i grad ili može da se svrati do zoološkog vrta.

Zgrada Državne opere je jedno od zdanja koje ne sme da se propusti. Potrebno je videti svečane stepenice, mermernu salu i crveno-zlatnu salu za publiku. Od šetnje može da se predahne uhotelu„Saher”, poznatom po istoimenoj torti. Najpopularnija bečka varijanta kafe „melanž” služise u kafeu „Lantman”, omiljenom sastajalištu sveta pozorišta i politike.

Treba posetiti i Spomenik protiv rata i fašizma na trgu ispred Albertine. U blizini počivaju mošti Habzburgovaca u hladom podrumu Kapucinergruft. Uživanje pruža i panorami sa Gornjeg Belvederea u kojem su, između ostalog, izložena dela Klimta, Šilea i Kokoške.

Potrebno je iskusiti i čari kulturnog života Beča, jer je ovaj grad, smešten uz lepi plavi Dunav, austrijski centar pozorišne umetnosti i muzike. Pored renomiranih bina i lokacija, gde se održavaju mjuzikli i koncerti, postoji i alternativna scena sa binama za manje poznate umetnike i sa lokalima u kojima se svira uživo: „Džezland”, „Birdland” ili „Porgi i Bes”.

Na redu je – zabava. Od Južne železničke stanice stiže se do čuvenog Vurstelpratera. Ne bi trebalo propustiti vožnju na „Panorami”ni specijalitete restorana„Švajcerhaus”.

Do kasno u noć vlada živahna atmosfera u pešačkoj zoni oko Štefansplaca, a u bočnim uličicama uvek ima prijatnih kafića i dobre zabave.