Umesto šume – stanovi u Košutnjaku

Osamdeset sedam hektara, 8.000 stanovnika, 3.200 stanova, 816.000 izgrađenih kvadratnih metara – foto-robot je budućeg stambeno-poslovnog kompleksa koji bi mogao da bude podignut na mestu nekadašnjeg kompleksa „Avala filma” u beogradskom Košutnjaku. Ovi parametri našli su se u elaboratu za rani javni uvid plana detaljne regulacije (PDR) tog kompleksa, koji je pred očima javnosti do 13. jula. I već ju je ustalasao zato što, ako se pažljivo pročita taj dokument, jasno je da razvoj filmske industrije u Beogradu i Srbiji, barem na ovoj lokaciji, nije prioritet, kao što to piše u „uvertiri” za PDR.

Budući plan omogućiće mnogo profitabilnije namene kao što je izgradnja luksuznih stanova i komercijalnih sadržaja poput hotela i ugostiteljskih objekata, što samo po sebi nije jeres kad ne bi bilo zamišljeno da se novi višenamenski gradski centar sa kulturnim, obrazovnim, sportskim objektima širi nauštrb šume i neizgrađenog zemljišta. To znači da se predviđa smanjivanje i urbanizacija šume u Košutnjaku sa postojećih 27 na 10 hektara koji se štite u dve odvojene celine. Taj deo pluća grada koji je viđen za odstrel, istina, ne pripada spomeniku prirode „Šuma Košutnjak”, koja se prostire sa istočne strane područja planiranog za transformaciju i u njegovoj je u neposrednoj blizini, ali za mnoge Beograđane seča jednog stabla u prestonici, a ne samo u Košutnjaku, godinama je trn u oku.

Za Marka Stojčića, glavnog gradskog urbanistu, nezahvalno je u ovoj fazi, dok se ne izjasne sve institucije i javna preduzeća, komentarisati urbanizaciju tog područja.

– Dokument koji je sada na ranom javnom uvidu prethodi nacrtu plana detaljne regulacije. Građani bi trebalo da sačekaju da mišljenje najpre daju institucije, a da Beograđani svoje primedbe na budući razvoj te lokacije upute kada nacrt PDR-a bude na javnom uvidu. Sigurno je da grad neće dozvoliti da se naruši postojeća šumska osnova – ističe Stojčić.

Nezadovoljni planskim predlozima, neformalno udruženje građana „Bitka za Košutnjak” ove nedelje i za vikend u Požeškoj ulici prikupljaće primedbe kako bi pokušalo da ospori plan, posebno u njegovom delu koji se odnosi na seču šume i zelenila. Smeta im i to što su ovako značajni planovi na javnom uvidu dok hara kovid 19 i zato će zvanično zatražiti da se odloži javno predstavljanje plana u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta dok se zaraza ne stavi pod kontrolu.

– Sve što je predloženo ovim planom nas pogađa, a najviše to što građane niko ništa ne pita: šta im je potrebno u komšiluku, šta žele u blizini, nego se sve svelo na to da se izađe u susret krupnom kapitalu i da se zanemari javni interes. Zamislite onu predivnu njivu iznad bazena u Košutnjaku na kojoj se deca zimi sankaju, nju da zabetonirate, ili kako ćete omogućiti pristup novih stanovnika kompleksu kad već sada imate uska grla u Požeškoj i Ulici Blagoja Parovića i iz pravca Skojevskog naselja Filmskom gradu. Te ulice više nemaju gde da se šire – ističe Dejan Jovanović, član udruženja „Bitka za Košutnjak” i samostalni odbornik u Skupštini Rakovice. On dodaje da je vređanje inteligencije kad neko od zvaničnika izađe i kaže da će na nekoj drugoj lokaciji u Beogradu biti posađeno mnogo više stabala nego što će ih biti posečeno u Košutnjaku.

Plan obuhvata deo teritorije opštine Čukarica između prostorno kulturno-istorijske celine Topčider i ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića, Arčibalda Rajsa, stambenog bloka uz ulicu Miloja Zakića, Dimitrija Avramovića, stambenih blokova uz Ulicu Vladimira Rolovića. Taj dokument predviđa zadržavanje svih postojećih izgrađenih sadržaja poput Filmskog arhiva Kinoteke, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, hale sportova „Žarkovo”, Republičkog zavoda za sport i medicinu sporta sa otvorenim bazenima u Košutnjaku, Crkve Svetog Luke, vatrogasne stanice i 341 stana. Najveće promene koje unosi su dodatni kvadrati, koji su čak za osam i po puta uvećani: sa postojećih 95.600 na planirana 815.442 kvadratna metra. Izgrađena površina povećava se zahvaljujući stanovima, koji su predviđeni na 14,3 hektara, odnosno imaće oko 423.000 kvadrata, i komercijalnom prostoru, koji bi trebalo da se prostire na oko 10 hektara gde će biti raspoređeno 150.000 kvadrata. U komercijalnim zonama moći da se podižu objekti namenjeni filmskoj industriji: studiji, objekti za produkciju, montažu, postavljanje filmskih kulisa, ali i sportsko-rekreativni sadržaji i oni namenjeni zabavi, turizmu, kulturi, trgovini...

Visina novih zdanja ne bi trebalo da pređe 32 metra, što približno odgovara trećini visine „Beograđanke”.

U planu je izgradnja osnovne škole za 600 učenika, srednjoškolske ustanove za 480 đaka, doma za stare, kulturnih institucija poput biblioteke, pozorišta i bioskopa. U studentskom domu „Košutnjak” biće podignut paviljon od oko 4.500 kvadratnih metara, dok će studentski restoran „Košutnjak” biti dograđen za oko 800 kvadrata.

​Izgradnja depoa Kinoteke – kapitalna investicija

Jugoslovenska kinoteka i Filmski centar Srbije pre sedam godina proglašene su ustanovama kulture od nacionalnog značaja. U skladu sa Strategijom razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. kao kapitalna investicija naveden je „završetak izgradnje depoa za smeštaj filmske građe Jugoslovenske kinoteke na Košutnjaku, čime bi se obezbedili uslovi za njenu zaštitu”, navodi se u elaboratu za rani javni uvid PDR za kompleks „Avala filma”.

Od „Avala filma” do linijskog parka

Plan je naručila kompanija „Avala studios” 2017. godine tako što je inicijativu uputila Urbanističkom zavodu Beograda, koji je obrađivač ovog dokumenta. Iste godine, a dve pošto je „Avala film” privatizovan – njegovo preuzimanje pratili su skandali i protesti filmskih radnika zabrinutih za sudbinu neprocenjivog blaga u posedu „Avala filma” – češka kompanija „Sebre” kupila je deo „Avala filma” i ima 70 odsto vlasništva u „Avala studiosu”, podaci su Agencije za privredne registre. Peter Dajko direktor je „Avala studiosa” i kompanije koja je prošle godine postala vlasnik „Marine Dorćol”, u kojoj takođe planira gradnju stambeno-poslovne četvrti. Dajko finansira, tačnije donira gradu izradu idejnog rešenja za budući linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta.

Taj park slovi za jedan od najznačajnijih gradskih projekata.