Domaće seksualno vaspitanje

Seks, ili veza, ili oboje – pitanje je sad! Bar među junakinjama koje ovih dana borave u Beogradu, na njegovim malim i velikim ekranima. Nije uputno prepričavati javno kako one rešavaju pomenutu dilemu, kako „teorijski” i „praktično” utvrđuju može li, treba li i vredi li jedno bez drugog.

I nije lako odrediti šta je još pri premijernom prikazivanju američke serije „Seks i grad” pridobilo publiku i privuklo je da sada pohrli u bioskope. Eksplicitnog seksa tu je manje nego u mnogim filmovima i serijama koje nose naznaku „drama”. Direktnog imenovanja izvesnih muških i ženskih organa ima koliko i u psovkama koje vrve po novim domaćim serijama i filmovima. Golotinje „skroz” nema uopšte...

Lascivnosti je na pretek, no najviše u rečima, s tim što su stavljene u kontekst svakodnevnog ćaskanja, spontanog poveravanja, ispovedanja i glasnog samoispitivanja četiri prijateljice, četiri „emancipovane” žene, četiri uspešne, bogate, samosvesne Njujorčanke. Redovna seksualna aktivnost i briga oko kvaliteta iste kao glavna preokupacija Keri, Samante, Mirande i Šarlot izlazi pred gledaoce omotana u dva omekšavajuća sloja. Jedan čine šaljive i ironične primese. Drugi je od mešavine pritajenih čežnji, za emocijama pre svega (ljubav se ovde izrikom ne pominje, daleko bilo!). Odrasle, iskusne osobe, kao  „fanovi” avantura ovih devojaka u poznim tridesetim (ili ranim četrdesetim), isticaće još intelektualnu vrcavost serije, njenu izrazitu urbanost, demistifikaciju seksa i rušenje licemernih tabua u vezi s njim.

No, šta ćemo s decom, onom na samom početku tinejdžerskog doba? S devojčicama i dečacima koji sve ranije počinju da se „seksaju” – iz radoznalosti, iz želje za dokazivanjem, iz sklonosti ka imitiranju viđenog – sve češće s posledicama u vidu polnih bolesti i rane trudnoće, s ožiljcima od abortusa, pa valjda i od nekih rana na još nezreloj, mladoj duši...

Pojavom se bave u „Dnevniku” i u sličnim informativnim emisijama na drugim kanalima. Stručnjaci tim povodom predlažu uvođenje seksualnog vaspitanja u škole. Ona „škola života” koju im televizija nudi, eto, svakojake lekcije. Novouvedeno svrstavanje i obeležavanje programa po godištima i uzrastu gledalaca svodi se na formalnost. Pravila o kasnijim terminima prikazivanja „nepodobnih” emisija malo se ko pridržava. Repriza rečenog „Seksa i grada” je oko šest po podne.

Domaće seksualno TV vaspitanje ne pribegava radikalnim metodama, ali pokazuje ambicije da širi polje sloboda. Popularne serije uvele su među aktere (istina ovlaš, iz drugog plana) homoseksualce. Tako su se na početku serije „Vratiće se rode” dva momka poljubila i odmah otišla u gej raj – Holandiju. A u „Ljubavi i mržnji” dve devojke svoju lezbijsku vezu pokazuju zasad samo blagim zagrljajima – i ostaju ovde. Valjaće to kao uvodni opšteobrazovni seminar za široke gledalačke mase: da se navikavaju i da budu spremne na toleranciju prema seksualnim manjinama. Ako nam jednom opet, recimo, zapadne „Pesma Evrovizije”.