Američki ratni veterani kao zamorci

Opasni lekovi sa ozbiljnim neželjenim efektima kao što su psihoze i suicidno ponašanje testiraju se na stotinama ratnih veterana, a skromnim novčanim nadoknadama obično se mame povratnici iz Iraka i Avganistana, otkrila je novinarska istraga „Vašington tajmsa” i Ej-Bi-Si njuza.

U jednom takvom eksperimentu korišćen je sporni lek za odvikavanje od pušenja „čantiks”, a Ministarstvu za veterane bilo je potrebno tri meseca da obaveste pacijente o ozbiljnim posledicana psihičko zdravlje. Upozorenje je stiglo tek kada je jedan od veterana zamoraca doživeo psihotičnu epizodu koja se zamalo završila fatalnim obračunom s policijom.

Džejms Eliot, odlikovani snajperista kome je posle 15 meseci na iračkom ratištu dijagnostikovan sindrom posttraumatskog stresa (PTSD), počeo je u novembru da uzima „čantiks” u okviru eksperimentalnog programa Ministarstva za veterane, koji je posebno bio namenjenonima sa njegovim sindromom. Prihvatio je da za materijalnu nadoknadu od 30 dolara mesečnoučestvuje u kliničkim ispitivanjima, jer mu je bio potreban novac za nastavak školovanja. Međutim, ubrzo je počeo da pati od halucinacija i suicidnih misli, ne pomišljajući da je uzrok možda novi lek koji je uzimao.

Samo dve nedelje pošto je Džejms Eliot počeo da uzima „čantiks”, ministarstvo je saznalo od uprave za hranu i lekove (FDA) da je ovaj lek povezan sa velikim brojem halucinacija, samoubilačkih misli i epizodama psihotičnog ponašanja. Međutim, Eliota nisu obavestili sve dok u februaru nije doživeo sopstvenu epizodu. Na taj način su pokazali da ga tretiraju kao „heroja za jednokratnu upotrebu” i„laboratorijskog pacova za 30 dolara mesečno”, žali se on.

Kada je njegova verenica 5. februara pozvala policiju sluteći da bi mogao da povredi sebe, znala je da kao iskusni snajperista predstavlja ozbiljnu pretnju i za bilo koga drugog.

I sam Eliot posle nekoliko dana provedenih u zatvoru i nekoliko nedelja u bolnici za veterane kaže da je pravo čudo da ga policajci nisu ubili. Koristili su „tejzer”, pištolj koji onesposobljiva elektrošokovima i, srećom, nikonije povređen. U njegovom džepu su pronašli napunjen pištolj.

Iako je klinički potvrđeno da su halucinacije i samoubilačko ponašanje neželjeni efekti pomenutog leka, zvaničnici u Ministarstvu za veterane koji su bili uključeni u eksperimente nisu bili spremni da okrive „čantiks” za Eliotov nervni slom.

Direktor ovog programa doktor Majls Mekfol rekao je novinarima „Vašington tajmsa” i Ej-Bi-Si njuza dase „ne zna da li je ,čantiks’ bio uzrok. Pretpostavlja se da je to bio slučaj, ali ne znamo da li je to činjenica”. Zatim je dodao da su sklonost suicidu i agresivno ponašanje sastavni deo poremećaja kao što je PTSD.

Posle svega što su doživeli Džejms Eliot i njegova verenica su se obratili uredniku „Difens voča”, internetmagazina neprofitne fondacije „Vojnici za istinu”, koja se bori za prava vojnika na prvim borbenim linijama.

Urednik ovog magazina, penzionisani pukovnik Rodžer Čarls, kaže da mu je neshvatljivo da se ljudima kod kojih je već utvrđena dijagnoza mentalnih problema daje lek koji nosi i najmanji rizik da te probleme pogorša.

„Ako imate veterane koji su služeći svojoj zemlji ,zaradili’ neki psihički problem valjda biste dali sve od sebe da ih sprečite da ugroze sposobnost daljeg normalnog funkcionisanja”, kaže pukovnik Čarls.

Eliotpriznaje da je znao da je u pitanju eksperimentalni projekat, ali da mu je bio potreban novac, a oni su „mahali šargarepom od 30 dolara mesečno” za trogodišnji program koji je počeo sa nikotinskim flasterima i žvakama.

Veterani u ovom programu sada dobijaju upozorenje da „čantiks” „može da pogorša postojeće psihičke smetnje ili da izazove povratak starih”.