Kolika je distanca između Srbije i vakcine protiv kovida 19

Olakšavajuće vesti, kada je reč o novom virusu korona, građanima stižu s političkog vrha. Vakcina je u našim rukama pre kraja 2020, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilazeći gradilište Instituta za kardiovaskularne bolesti u Beogradu. Nije želeo da precizira odakle će stići, ali je dodao da će se truditi da Srbija bude među prvih 30 adresa na koje će je pronalazači dostaviti. I to će biti spas, poručio je, kako za naše građane tako i za našu ekonomiju.

Pod kojom zastavom će se pojaviti oružje protiv kovida 19 nagađaju tabloidi. Za sada vodi Kina, ali šanse daju i Rusiji. Ameriku ne spominju. Da li ove prognoze imaju potporu u nauci ili je posredi uređivačka pristrasnost?

Zamenica direktora Instituta „Batut” i zaštitno lice Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević bila je nešto suzdržanija od predsednika – ostavila je otvorenu mogućnost da dobijemo vakcinu među prvima, ali nije precizirala kada će to biti.

– Srbija je uložila dva miliona evra u istraživanja, intenzivni pregovori se vode sa određenim firmama, to nas svrstava u red zemalja koje će među prvima imati vakcinu kad bude na tržištu. Postoje određene vakcine koje su u trećoj fazi kliničkog ispitivanja, ako bude pre svega bezbedna i efektivna, onda ćemo biti jedna od zemalja koje su prve u redu za vakcinu jer od početka aktivno učestvujemo u svemu tome – rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Međutim, hladan tuš stigao je na konferenciji za medije od drugog člana Kriznog štaba, imunologa Srđe Jankovića. Priče o vakcini za virus korona su preuranjene, jer ona i dalje zvanično ne postoji, već postoji veliki broj potencijalnih vakcina, rekao je on.

Gde je Srbija u toj pronalazačkoj trci ? Premijerka Ana Brnabić ne krije da priželjkuje da naša zemlja učestvuje u proizvodnji vakcine. Članovi naše naučne zajednice kažu da tog posla može da se prihvati samo Institut „Torlak”, koji od prošle godine proizvodi i vakcine protiv sezonskog gripa. Međutim, u njihovim krugovima se takođe šuška da u ovoj ustanovi baš i nemaju u planu razvoj cepiva protiv virusa korona.

Kakvo je njihovo saznanje o tome koliko nam je vakcina blizu i odakle će stići, juče nismo mogli da čujemo od direktorke „Torlaka” Vere Stojiljković jer niko nije odgovarao ni na mejlove ni na telefonske pozive naše redakcije.

Za sada je poznato da je Srbija put ka vakcini prokrčila finansijskom injekcijom od dva miliona evra od kojih je milion izdvojen za podršku Koaliciji za inovacije u cilju razvoja vakcine, a drugi milion Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za jačanje zdravstvenih sistema. I to nije sve, krajem juna na poziv predsednika Evropske komisije Ursule fon der Lajen i organizacije Global citizen, Vlada Srbije je donirati još 100.000 evra za istraživanje i razvoj cepiva protiv kovida 19.

A što se tiče domaćih istraživanja reč je uglavnom o projektima koji nemaju veze sa vakcinom već se odnose na prevazilaženje posledica epidemije. Iako su naučnici zainteresovani, za sva istraživanja nema dovoljno novca. Fond za nauku Ministarstva prosvete raspisao je poziv za učešće na projektu „Kovid” i u tu svrhu izdvojio dva miliona evra. Epilog konkursa je takav da je pristiglo 126 ideja, a nezvanično saznajemo da za njihovu realizaciju traže oko 18 miliona evra. Iako je trebalo da bude već okončan prvi krug selekcije, to se još nije dogodilo. Kandidati očekuju da će pare za odobrene projekte stići tek početkom sledeće godine, a da će istraživanja trajati od godinu do godinu i po dana.

A do tada, bar kako političari najavljuju, trebalo bi uveliko da budemo pelcovani.