Evropa traži od Afrike da je spasi od migranata

U očekivanju reforme celokupne izbegličke politike na jesen, jer je postojeća zbog neslaganja unutar Evropske unije praktično propala, Brisel se okreće Africi u pokušaju da koliko-toliko smanji pritisak migranata koji preko Sredozemnog mora pokušavaju da se domognu evropskih obala.

„Evropska komisija želi da izgradi snažna partnerstva sa državama u Africi za borbu protiv krijumčarenja migranata”, kaže Ilva Johanson, komesar EU za unutrašnje poslove.

Posle video-konferencije s ministrima policije Libije, Tunisa, Alžira, Maroka i Mauritanije evropska komesarka je poručila kako je potrebna dalja sofisticirana koordinacija. Pre svega, kako bi se pomoglo ovim zemljama u upravljanju migracijama i načinima borbe protiv njihovih uzroka, a da pritom budu zaštićena ljudska prava migranata.

„Izgubili smo hiljade života na ovim rutama dok krijumčari zarađuju”, kaže Ilva Johanson za portal „Politiko” i dodaje: „Borba protiv kriminalnih mreža i zatvaranje krijumčarskih ruta su osnovna pitanja uoči pripreme predloga zakona o migraciji i azilu”.

Evropska komisija planira da na jesen ponovo pokuša da usvoji novi zakonodavni paket o migraciji, ali za sada ima malo manevarskog prostora za prevazilaženje razlika među članicama evropskog bloka. U leto 2016, EK, koju je tada predvodio Žan-Klod Junker, izašla je s konkretnim predlogom, ali je on propao jer su članice Višegradske grupe –Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka – odbile da primaju migrante.

Na drugoj strani, države južne Evrope, pre svega Italija, Malta i Grčka, koje su prve na udaru i već su preopteretile svoje kapacitete, traže da migranti, čim kroče na njihovo tlo, automatski budu preseljeni u ostale članice.

Ali, još od 2015. godine, od prvog velikog talasa izbeglica koji je zapljusnuo Evropu, ovaj princip je kamen spoticanja u EU. Ministri policije Austrije, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Poljske, Slovačke i Slovenije nedavno su Evropskoj komisiji uputili zajedničko pismo, u kojem ponavljaju svoj raniji stav: „Moramo ponovo da uložimo snažan prigovor obaveznom preseljenju azilanata i migranata u bilo kojoj formi”.

U međuvremenu, izbeglička situacija u Italiji se pogoršava. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, broj migranata koji su pristigli brodovima i čamcima povećao se za 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Samo u poslednjih desetak dana više od 1.600 migranata se dokopalo italijanske obale.

Epidemija virusa korona je dodatno zakomplikovala inače teško stanje. Tako je posle testiranja utvrđeno da je 80 nedavno pristiglih migranata pozitivno na kovid 19. Kako piše italijanska štampa, na brodu-karantinu usidrenom još u maju pored obale Sicilije mesta više nema, tako da je vlada morala da ove migrante izoluje po kasarnama i drugim brodovima.

Situaciju pokušava da iskoristi lider desničarske Lige Mateo Salvini ne bi li povratio popularnost koja mu je opala u prvim mesecima pandemije i tako oborio vladu u Rimu.

„Ova vlada predstavlja opasnost za Italiju i Italijane. Tačka”, poslao je Salvini poruku preko „Tvitera” zajedno za heštegom „zatvorene luke”, sloganom koji je skovao dok je bio ministar policije u vladi.

Nemačka, koja je preuzela šestomesečno predsedavanje EU, ne krije nameru da u svom mandatu izgura usvajanje nove migrantske politike.

„Sramota je to što Evropska unija još nije pronašla rešenje za zbrinjavanje azilanata, pet godina nakon migrantske krize”, poručio je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer na virtuelnom sastanku evropskih ministara policije, prenosi AFP.

Nemačka, Francuska, Italija i Malta su u septembru prošle godine dogovorile privremeni mehanizam, zasnovan na dobrovoljnosti, o raspodeli migranata spasenih na moru, ali samo nekoliko zemalja, poput Portugala, Luksemburga i Irske, pridružilo se toj inicijativi.

Horst Zehofer računa na „ubeđivanje” kako bi se više članica EU priključilo tom mehanizmu, ali priznaje da je zadatak veoma težak i da ne isključuje pribegavanje pritiscima.

Prema rezultatima ankete nemačkog lista „Velt am zontag”, većina građana Nemačke podržava strožu politiku Evropske unije kad je reč o dodeli azila i želi da bude sprečen nezakonit ulazak tražilaca azila na teritoriju EU.Kako navodi taj list, 59 odsto ispitanika izjasnilo se u korist izmena zajedničkog sistema EU za dodelu azila, kako bi ubuduće tražioci azila bili sprečeni da na teritoriju unije ulaze ilegalno. Umesto toga, ranjiviji deo te populacije bio bi dovođen direktno iz izbegličkih kampova u kriznim regionima.