Srbija na korak od programa „Progres”

Lideri Evropske unije poslali su još 2000. godine jasnu poruku da ekonomski rast mora da bude praćen povećanjem broja i kvaliteta radnih mesta i pružanjem jednakih mogućnosti za sve kategorije društva. Ovi ciljevi su stoga smešteni u samo srce politika EU, i to putem Lisabonske strategije kojom je Unija kao strateški cilj sebi postavila zadatak da postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija sveta.

Evropska unija je u Socijalnoj agendi 2005–2010, ključnom dokumentu u oblasti zapošljavanja i socijalne politike, utvrdila za svoj opšti strateški cilj povećanje broja kvalitetnijih radnih mesta i jednakih mogućnosti za sve kategorije društva. Radi koherentnijeg ostvarenja i pojednostavljivanja načina realizacije komunitarnih programa koji se sprovode radi ostvarenja Socijalne agende, Evropska komisija je predložila da se svi postojeći programi i akcije pregrupišu u jedan okvirni program – „Progres”.

Kako može da se pročita na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Evropski parlament i Savet ministara usvojili su 24. oktobra 2006. godine Odluku o osnivanju programa Evropske zajednice za zapošljavanje i socijalnu solidarnost „Progres” za period 2007–2013. Osnovni cilj Programa je da omogući Zajednici da obavi zadatke i izvrši ovlašćenja dodeljena joj osnivačkim ugovorima, a u delokrugu nadležnosti u domenu zapošljavanja i socijalnih pitanja. Pored zemalja članica Evropske unije, prema članu 16. Odluke koji se odnosi na učešće trećih zemalja, u Programu mogu da učestvuju i: zemlje EFTA/EEA, zemlje kandidati pridruženi EU, kao i zemlje zapadnog Balkana uključene u proces stabilizacije i pridruživanja.

Kao osnovni cilj Programa određeno je pružanje finansijske pomoći za ostvarenje ciljeva pomenute Socijalne agende. Ukupan budžet Programa iznosi 743,25 miliona evra. „Progres” je u funkciji od 1. januara 2007. godine i trajaće do 31. decembra 2013. godine. Podeljen je na pet delova u skladu sa određenim politikama: zapošljavanje (podrška realizaciji Evropske strategije zapošljavanja); socijalna zaštita i inkluzija (podrška realizaciji metoda otvorene koordinacije); uslovi na radnom mestu (podrška unapređenju radnog okruženja i uslovima rada, uključujući bezbednost i zdravlje na radu i usklađivanje radnog i porodičnog života); borba protiv diskriminacije (podrška ostvarenju načela antidiskriminacije i promocija njegovog ugrađivanja u sve politike EU); rodna ravnopravnost (podrška ostvarenju načela rodne ravnopravnosti i promocija njegovog ugrađivanja u sve politike EU).

Agendom iz Soluna za zemlje zapadnog Balkana, odobrenom od strane Saveta EU 20. juna 2003. godine, programi Zajednice (Community Programmes) otvoreni su za zemlje učesnice procesa stabilizacije i pridruživanja, u skladu sa principima i uslovima koji važe i za zemlje kandidate za članstvo u EU.

Državni interes Republike Srbije za potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Evropske zajednice i Republike Srbije o učešću RS u programu „Progres” ogleda se u činjenici da će time biti stvoren pravni okvir za uspostavljanje saradnje u oblasti zapošljavanja i socijalne solidarnosti, kroz naučnoistraživačke i ostale akcije.

S obzirom na to da su Zakonom o ministarstvima obrazovana dva ministarstva za oblasti rada i socijalne politike, odnosno zapošljavanja, i to Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, učešće Srbije u programu „Progres” koordinirano je od strane tih ministarstava.

Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, potpisao je 9. oktobra prošle godine Memorandum o razumevanju između Evropske zajednice i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu za zapošljavanje i socijalnu solidarnost Evropske zajednice „Progres”. Memorandum je 15. oktobra prošle godine potpisao i evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake mogućnosti Vladimir Špidle, posle čega je dokument zvanično stupio na snagu.