Србија на корак од програма „Прогрес”
Лидери Европске уније послали су још 2000. године јасну поруку да економски раст мора да буде праћен повећањем броја и квалитета радних места и пружањем једнаких могућности за све категорије друштва. Ови циљеви су стога смештени у само срце политика ЕУ, и то путем Лисабонске стратегије којом је Унија као стратешки циљ себи поставила задатак да постане најконкурентнија и најдинамичнија економија света.
Европска унија је у Социјалној агенди 2005–2010, кључном документу у области запошљавања и социјалне политике, утврдила за свој општи стратешки циљ повећање броја квалитетнијих радних места и једнаких могућности за све категорије друштва. Ради кохерентнијег остварења и поједностављивања начина реализације комунитарних програма који се спроводе ради остварења Социјалне агенде, Европска комисија је предложила да се сви постојећи програми и акције прегрупишу у један оквирни програм – „Прогрес”.
Како може да се прочита на сајту Министарства економије и регионалног развоја Србије, Европски парламент и Савет министара усвојили су 24. октобра 2006. године Одлуку о оснивању програма Европске заједнице за запошљавање и социјалну солидарност „Прогрес” за период 2007–2013. Основни циљ Програма је да омогући Заједници да обави задатке и изврши овлашћења додељена јој оснивачким уговорима, а у делокругу надлежности у домену запошљавања и социјалних питања. Поред земаља чланица Европске уније, према члану 16. Одлуке који се односи на учешће трећих земаља, у Програму могу да учествују и: земље ЕФТА/ЕЕА, земље кандидати придружени ЕУ, као и земље западног Балкана укључене у процес стабилизације и придруживања.
Као основни циљ Програма одређено је пружање финансијске помоћи за остварење циљева поменуте Социјалне агенде. Укупан буџет Програма износи 743,25 милиона евра. „Прогрес” је у функцији од 1. јануара 2007. године и трајаће до 31. децембра 2013. године. Подељен је на пет делова у складу са одређеним политикама: запошљавање (подршка реализацији Европске стратегије запошљавања); социјална заштита и инклузија (подршка реализацији метода отворене координације); услови на радном месту (подршка унапређењу радног окружења и условима рада, укључујући безбедност и здравље на раду и усклађивање радног и породичног живота); борба против дискриминације (подршка остварењу начела антидискриминације и промоција његовог уграђивања у све политике ЕУ); родна равноправност (подршка остварењу начела родне равноправности и промоција његовог уграђивања у све политике ЕУ).
Агендом из Солуна за земље западног Балкана, одобреном од стране Савета ЕУ 20. јуна 2003. године, програми Заједнице (Community Programmes) отворени су за земље учеснице процеса стабилизације и придруживања, у складу са принципима и условима који важе и за земље кандидате за чланство у ЕУ.
Државни интерес Републике Србије за потписивање Меморандума о разумевању између Европске заједнице и Републике Србије о учешћу РС у програму „Прогрес” огледа се у чињеници да ће тиме бити створен правни оквир за успостављање сарадње у области запошљавања и социјалне солидарности, кроз научноистраживачке и остале акције.
С обзиром на то да су Законом о министарствима образована два министарства за области рада и социјалне политике, односно запошљавања, и то Министарство рада и социјалне политике и Министарство економије и регионалног развоја, учешће Србије у програму „Прогрес” координирано je од стране тих министарстава.
Расим Љајић, министар рада и социјалне политике, потписао је 9. октобра прошле године Меморандум о разумевању између Европске заједнице и Републике Србије о учешћу Републике Србије у програму за запошљавање и социјалну солидарност Европске заједнице „Прогрес”. Меморандум је 15. октобра прошле године потписао и европски комесар за запошљавање, социјална питања и једнаке могућности Владимир Шпидле, после чега је документ званично ступио на снагу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


