Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија на корак од програма „Прогрес”

Србија на корак од програма „Прогрес”
Усклађивање радног и породичног живота

Лидери Европске уније послали су још 2000. године јасну поруку да економски раст мора да буде праћен повећањем броја и квалитета радних места и пружањем једнаких могућности за све категорије друштва. Ови циљеви су стога смештени у само срце политика ЕУ, и то путем Лисабонске стратегије којом је Унија као стратешки циљ себи поставила задатак да постане најконкурентнија и најдинамичнија економија света.

Европска унија је у Социјалној агенди 2005–2010, кључном документу у области запошљавања и социјалне политике, утврдила за свој општи стратешки циљ повећање броја квалитетнијих радних места и једнаких могућности за све категорије друштва. Ради кохерентнијег остварења и поједностављивања начина реализације комунитарних програма који се спроводе ради остварења Социјалне агенде, Европска комисија је предложила да се сви постојећи програми и акције прегрупишу у један оквирни програм – „Прогрес”.

Како може да се прочита на сајту Министарства економије и регионалног развоја Србије, Европски парламент и Савет министара усвојили су 24. октобра 2006. године Одлуку о оснивању програма Европске заједнице за запошљавање и социјалну солидарност „Прогрес” за период 2007–2013. Основни циљ Програма је да омогући Заједници да обави задатке и изврши овлашћења додељена јој оснивачким уговорима, а у делокругу надлежности у домену запошљавања и социјалних питања. Поред земаља чланица Европске уније, према члану 16. Одлуке који се односи на учешће трећих земаља, у Програму могу да учествују и: земље ЕФТА/ЕЕА, земље кандидати придружени ЕУ, као и земље западног Балкана укључене у процес стабилизације и придруживања.

Као основни циљ Програма одређено је пружање финансијске помоћи за остварење циљева поменуте Социјалне агенде. Укупан буџет Програма износи 743,25 милиона евра. „Прогрес” је у функцији од 1. јануара 2007. године и трајаће до 31. децембра 2013. године. Подељен је на пет делова у складу са одређеним политикама: запошљавање (подршка реализацији Европске стратегије запошљавања); социјална заштита и инклузија (подршка реализацији метода отворене координације); услови на радном месту (подршка унапређењу радног окружења и условима рада, укључујући безбедност и здравље на раду и усклађивање радног и породичног живота); борба против дискриминације (подршка остварењу начела антидискриминације и промоција његовог уграђивања у све политике ЕУ); родна равноправност (подршка остварењу начела родне равноправности и промоција његовог уграђивања у све политике ЕУ).

Агендом из Солуна за земље западног Балкана, одобреном од стране Савета ЕУ 20. јуна 2003. године, програми Заједнице (Community Programmes) отворени су за земље учеснице процеса стабилизације и придруживања, у складу са принципима и условима који важе и за земље кандидате за чланство у ЕУ.

Државни интерес Републике Србије за потписивање Меморандума о разумевању између Европске заједнице и Републике Србије о учешћу РС у програму „Прогрес” огледа се у чињеници да ће тиме бити створен правни оквир за успостављање сарадње у области запошљавања и социјалне солидарности, кроз научноистраживачке и остале акције.

С обзиром на то да су Законом о министарствима образована два министарства за области рада и социјалне политике, односно запошљавања, и то Министарство рада и социјалне политике и Министарство економије и регионалног развоја, учешће Србије у програму „Прогрес” координирано je од стране тих министарстава.

Расим Љајић, министар рада и социјалне политике, потписао је 9. октобра прошле године Меморандум о разумевању између Европске заједнице и Републике Србије о учешћу Републике Србије у програму за запошљавање и социјалну солидарност Европске заједнице „Прогрес”. Меморандум је 15. октобра прошле године потписао и европски комесар за запошљавање, социјална питања и једнаке могућности Владимир Шпидле, после чега је документ званично ступио на снагу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.