Albanski uzlet

Možda je reč o koincidenciji. Možda me neko optuži za plasiranje teorija zavere. Ali više elemenata u poslednje vreme ukazuju da se u političkom i nacionalnom smislu albanski nacionalni korpus nalazi u dinamičnom i strateškom uzletu na našim prostorima koji odražava i potvrđuje panalbansku dugoročnu političku strategiju.

Političke stranke albanske manjine na jugu Srbije u Bujanovcu su postigle sporazum o formiranju postizborne većine i time prvi put uspostavljaju jednonacionalnu vlast na ovom lokalnom nivou. Time se sa već ostvarenom dominacijom 2019. u opštini Preševo, ostvaruje i albanska političko-nacionalna dominacija na samom jugu Srbije koja ima i važan dugoročan geostrateški značaj za albanski nacionalni korpus na tim prostorima, posebno u kontekstu poznatih teza i zahteva vezanih za status i budućnost „Preševske doline”. Najnoviji politički postizborni rasplet u Bujanovcu rezultat je neposredne političke akcije Tirane, tako da u strateškom smislu pokazuje suštinu i efikasnost albanske pannacionalne politike koja se za balkanski prostor vodi u Tirani i rezultat je te politike.

U Severnoj Makedoniji rezultati izbora potvrđuju prethodno unutrašnjepolitičko stanje i nalažu makedonsko-albansku koaliciju uz jednu stratešku novinu – zahtev dominantne albanske stranke DUI da dobije mesto premijera. Čini se da DUI nema nameru da odustane od ovog zahteva, a radi predupređivanja mogućih nagodbi drugih manjih albanskih stranaka s pobedničkim Socijaldemokratama Zorana Zaeva u toku je međualbanski dijalog po sličnoj formuli kao u slučaju Bujanovca u Srbiji. Ukoliko u tom dijalogu posreduje Tirana (ne treba sumnjati) i ako uspe, onda Severna Makedonija ulazi u delikatnu političku situaciju s neizvesnim ishodom. Pored toga što su makedonske političke stranke SDSM i VMRO duboko suprotstavljene i posvađane, Ohridskim sporazumom je već ranije praktično osnažena neka vrsta federalizacije ove države koja od tada podrazumeva „obaveznu” makedonsko-albansku koaliciju na vlasti u svakoj varijanti. Poznata „Tiranska deklaracija” od pre neku godinu dodatno je doprinela da albanski faktor u kulturnom/jezičkom i političkom smislu definitivno dobije državotvorni status sa trajnim značenjem u toj zemlji.

U Crnoj Gori interesantno je i politički indikativno da vladajući albanski faktor u opštini Tuzi i dominantno u pograničnoj oblasti Malesija prvi put nije obeležio državni praznik 13. jul na način koji bi odražavao do sada tradicionalnu i odgovarajuću političku lojalnost sopstvenoj državi. Ovo potvrđuje da u Crnoj Gori već neko vreme deluje albanski nacionalnopolitički naboj s elementima etničke homogenizacije, koji je dobio na dinamici posebno posle izdvajanja iz Podgorice većinski albanske opštine Tuzi i činjenice o zavisnosti vladajuće većine od podrške albanskog faktora.

Prerano obznanjena nepotvrđena optužnica protiv Hašima Tačija i upravo okončano ispitivanje u Hagu s tim u vezi, ponovo su potvrdili panalbanski značaj i ulogu OVK. Potvrđuje se da opštealbanska podrška OVK nema samo prostu političku simboliku, već je reč o kohezionom faktoru objedinjavanja strateških panalbanskih ciljeva na ovim prostorima, pri čemu OVK, kao „dokazani” metod, ima i funkciju ostvarivanja tih ciljeva. Uostalom, to dokazuju primene na KiM, u Severnoj Makedoniji, na jugu Srbije.

Međutim, posebnu pažnju zaslužuje činjenica da ova regionalna panalbanska dinamika ne izaziva podozrenja u globalnim centrima EU, NATO, SAD, koji dominiraju na ovim prostorima. Sve govori u prilog oceni da se ta dinamika uklapa u geopolitičke interese tih centara i da je u funkciji njihovog ostvarivanja: albanski faktor je de jure (Albanija, Crna Gora, S. Makedonija) ili de fakto („Kosovo”) integrisan u NATO; u potpunosti je privržen i lojalan prozapadnoj političkoj strategiji i interesima; brana je ruskim i kineskim uticajima, što se uklapa u tekući geopolitički interes Zapada; specifičan je i homogen multikonfesionalni korpus s većinskom islamskom kontrolisanom sekularnom dimenzijom koja može imati ulogu u amortizovanju islamskih negativnih i bezbednosno važnih tendencija i uticaja; zauzima važan geostrateški položaj u evromediteranskom prostoru.

Pitanje raspleta oko KiM u ovom kontekstu dobija poseban značaj. S potvrdom „kosovske državnosti” po receptu za koji se zalažu njegovi globalni i regionalni zastupnici, albanski korpus bi dobio izuzetno značajnu regionalnu poziciju i funkciju. U tom slučaju, a s nastavkom panalbanske strateške i kohezione dinamike koju sada ispoljava i podrškom i geopolitičkom funkcijom koju ima na Zapadu, postao bi ključni faktor na prostorima koji neposredno determinišu srpske nacionalne i državne interese. Zato i pitanje KiM i njegovo rešavanje imaju znatno veći značaj i težinu od puke „normalizacije”.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista