Od „Kozare” do „Oskara”

Branko Lustig, proslavljeni američki producent i današnji gost Beograda kao predsednik jednodnevnog festivala jevrejskog filma, predstavlja istoriju Holivuda u pokretu. Nagrađen je „Oskarima” kao producentfilmova„Šindlerova lista” Stivena Spilberga i „Gladijator” Ridlija Skota. Rođen je u Osijeku 10. juna 1932. godine, a kao dete iz jevrejske porodice dve godine je bio zatočen u logorima Aušvic i Bergen-Belsen. U njegovoj bogatoj biografiji zabeleženoje i da jebio producent filmova „Pad crnog jastreba” (2001), „Hanibal” (2002. godine), i spektakla „Kraljevstvo nebesko” iz 2004. godine.

U kraćem razgovoru za „Politiku”, Branko Lustig kaže da trenutno nije u produkcijskim vodama, ali da ipak ima još filmova u planu.

– Pitate me šta sada radim? Za ime Boga, imam 76 godina, ne radim više. Poslednje što sam radio je „Američki gangster”. Dobro, nije baš tako, pripremam film o Ani Frank i još jedan, o etiopskim crncima jevrejskog porekla koji su prebegli u Izrael– kaže Branko Lustig.

Naš sagovornik napominje da planira da se uskoro, posle penzionisanja u Holivudu, nastani u Zagrebu.

– Trebalo je da već ove godine počnem da živim tamo, ali sam odlučio da to bude na proleće sledeće godine. Želim da radim kao profesor na Akademiji kazališne umetnosti u Zagrebu, ali tuje došlo do izvesnog nesporazuma sa ljudima na tamošnjem Univerzitetu. Vidite, oni smatraju da filmska produkcija nije umetnička kategorija, nego više organizaciona, i da zbog toga katedru treba prebaciti, valjda, na Ekonomski fakultet. Ne slažem se sa tim, već smatram da je to vrlo kreativan posao i da bez dobrog producenta nema dobrog filma. Ali, u svakom slučaju, na jesen sledeće godine bi trebalo da počnem sa predavanjima – najavljuje Lustig.

Posle dugogodišnje saradnje sa režiserom Ridlijem Skotom, svet je obišla vestda su se ova dvojica velikih prijatelja posvađali. Navodno, došlo je do sukoba kada je Lustig od režisera, prilikom rada na „Američkom gangsteru”, u kome glavnu ulogu igra Denzel Vošington, tražio da na špici bude potpisan kao producent. Ridli to nije hteo da prihvati, pa ga je potpisaokao izvršnog producenta, što je, navodno, dovelo do svađe, jer samo producent može da dobije„Oskara”.

– Ne znam kako ćete ovo preneti, ali smatram da ne možete da se svađate sa velikim umetnikom, a to Ridli Skot svakako jeste. Radili smo godinama zajedno. On za mene ostaje prijatelj, jedino što više ne možemo da sarađujemo na filmu. Želim da istaknem da je, pored Stivena Spilberga, on za mene drugi najveći režiser sa kojim sam radio, jednostavno, umetnik i genijalac – ističe Lustig, i kaže da mu je omiljeni film u karijeri „Šindlerova lista”, a uz osmeh naglašava da ni „Gladijator” nije loš.

Branko Lustig 53 godine radi u filmskoj industriji, a dubok trag ostavio je i u jugoslovenskoj kinematografiji. Radio je, između ostalih, i na filmovima „Kozara” i „Ne okreći se sine”, a početkom osamdesetih godina otišao je Holivud.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare povodom Dana jevrejskog filma u Beogradu, Branko Lustig je u razgovoru sa novinarima istakao da od jevrejskog filma, kao i festivala kojipredvodi, ne treba očekivati da se bavi isključivo holokaustom.

– Svi to očekuju, a nije potrebno. Jevrejski narod predstavlja deo kulture Evrope i mi želimo da proširimo polje interesovanja u okolini. Ovde, na sreću, još ima Jevreja, to su komšije kao i svi drugi, i tako ih treba i posmatrati – kaže Lustig.

Slavni producent ističe da srpska, hrvatska i bosanska kinematografija loše prolaze u Americi zato što se bave suviše lokalnim temama, koje su nerazumljive prosečnom američkom gledaocu.

– Moramo da pređemo na opšte teme, da se ostavimo ratova od 1941. ili 1991. godine, mada ih se treba sećati da se ne bi ponovili. Ljudi izlaze iz bioskopa jer im nije jasno ko su ustaše a ko četnici, a to nije dobro. Treba ići napred – ističe Lustig.

On je napomenuo da je oduševljen austrijskim filmom „Krivotvoritelji”, dobitnikom prošlogodišnjeg „Oskara” za najbolji strani film, u kojem je glavni lik Jevrejin. Lustig je pohvalio i izraelski film „Balon”, kome je pripao „Zlatni medved” u Berlinu, jer govori o homoseksualnoj vezi između Izraelca i Palestinca. Naglasio je da mu je žao što kratko boravi u Beogradu, jer bi voleo da poseti Avalu.

S. Stamenković